Ovo je nova rubrika posvećana glumcima (kada kažem glumci mislim i na glumice). U njoj ću predstaviti sedam (7) uloga po kojima ih pamtim. Znači ne moraju biti njihove najbolje već meni najdraže...
Za glumca koji još uvek aktivno snima (doduše sve šit do šita) i koji je stvarno bio ogromna zvezda krajem prošlog veka, verovatno tragično zvuči činjenica da ni jedna nije iz 21 veka…
Sa druge strane, to što Bruce Willis-u više nije stalo do glume i toga u čemu glumi, ne može da utiče na činjenicu da je on svakako glumac koji je obeležio jedan deo mog života…a verujem i mnogih vaših.
7) Ben Jordan u “The Story of Us” (1999)
Nezasluženo zaboravljena (komična) melodrama Rob Reiner-a donela je verovatno i najemotivniju ulogu Bruce Willisu. Priča u usponu i padu ljubavi kroz petnaest godina bračne (ne)sreće.
6) Joe Hallenbeck u “The Last Boy Scout” (1991)
Scenario Shane Black-a bio je kao napisan za Bruce Willisa. To što ovaj film nije dobio (zaslužen) nastavak verovatno može da zahvali “over the top” režiji Tony Scott-a
5) Walter Davis u “Blind Date” (1987)
Pre nego što je postao zvezda akcionih filmova, Bruce Willis-a su smeštali u “odeljak” komičara (i pevača). Edwardsov urnebesni “Susret sa nepoznatom” (u kome je Willis-u partnerka Kim Basinger) demonstrira taj nepresušni talenat i energiju kojom je zračio tada…
4) Korben Dallas u “The Fifth Element aka Peti element” (1997)
Devedesete su bile decenija u kojoj je Bruce Willis dominirao bioskopskim blagajnama širom sveta. Ova SF avantura Luc Besson-a ne bi doživela (zasluženi) svetski uspeh da glavnu ulogu nije na svojim plećima izneo, još uvek sa kosom, Willis.
3) James Cole u “12 Monkeys” (1995)
Jedan od najboljih ostvarenja iz devedesetih, u režiji Terry Gilliam-a, ovaj proročki film kao da je najavio vremena u kojima se upravo nalazimo. Takođe, zgodno je ovde napomenuti, da Willis glumi u još jednom (među tim najboljim) ostvarenju iz devedesetih koji se ovde, možda na vaše iznenađenje, neće naći na listi. Btw. zajedno sa prethodnim i jedini od dva filma sa ove liste koje sam pogledao u bioskopu. Ovaj, dal’ beše “Kosmaj” ili “Balkan” a “Peti element” definitivno u Domu sindikata.
2) David Addison u seriji “Moonlighting” (1985-1989)
Uprkos svemu što je usledilo nakon ove serije, a nakon uspeha filma kojeg ću tek pomenuti, Dejvid Edison mi je i dalje najdraža uloga Bruse Vilisa. Magnetna privlačnost (koja se “ne sme” ostvariti) između likova Sibil Šepard i Vilisa, bila je vidljiva još iz prve epizode… ako na to dodate i često genijalno duhovite replike koje će razmenjivati u stilu najboljih screwball komedija i scenarija koja su poneki put namerno rušila sve tadašnje tabue (u smislu kako jedna tv serija mora izgledati) onda vam nema druge da, ako već niste, pogledate ovo pop blago. Autor “Moonlighting” je Glenn Gordon Caron.
1) John McClane u “Umri muški aka Die Hard” (1988) i svim nastavcima
Uloga koja mu je obeležila karijeru i svakako zauvek promenila život.
