U doba kada se ova (nova) adaptacija dela Stivena Kinga davala u bioskopima nisam imao neku veliku želju da je pogledam. Pre svega, trejler nije bio nimalo ubedljiv a i sam roman sam, konačno, upravo negde u to doba i pročitao.
“Groblje kućnih ljubimaca”, i u domaćem prevodu, svakako je jedan od najezivijih i najgroznijih romana Stivena Kinga. Kada kažem grozan mislim bukvalno na način na koji nam King opisuje pojedine događaje iz ove strašne i morbidne priče…tipične Kingovske. Gotovo je opipljiv užas koji nam se transformiše u misaone slike dok čitamo taj tekst. Zbog toga, veoma je teško napraviti (dobru) ekranizaciju nečega tako brutalno (dobro) opisanog.
Priča je inače veoma jednostavna i u pitanju je jedan od kraćih romana velikog majstora horora te je verovatno i to razlog što je strava ovde tako efikasna. Ali tako je u romanu…a u filmu…. ?
Doktor Creed se, zajedno sa porodicom (supruga i dvoje dece…slika gore) seli u mestašce Ludlow (naravno, država Mejn). To bi trebalo da bude novi, sveži, početak i za njega i za familiju…u idiličnom mestašcu, u idiličnoj kući okruženoj idiličnom prirodom. Ono što Creed ne zna, jeste da se na njegovom imanju nalazi lokalno groblje za kućne ljubimce, a da lokalnom cestom pored kuće, možda retko kada prođe neki automobil ali zato kamioni obližnje fabrike piče 100 milja na sat.
[my_movie_db id=157433]
Prvu filmsku verziju iz 1989 godine režiserke Mary Lambert ne pamtim po nekakvom kvalitetu (više je to bio tipični treš horor iz tog vremena) ali scena sa kamionom i detetom će mi zauvek ostati urezana.
Od ove nove verzije… pamtiću samo kako je bezvezna… i svakog ko me pita…reći ću…bezvezna je.
I ovde imamo tu čuvenu scenu sa kamionom…i negde, od prilike (do prilike) od tog momenta, koji je ovde inače napravljen u “spektakularnu akcionu scenu” koja, upravo zbog toga što i nije toliko spektakularna, suštinski i nije nešto dojmljiva, dešava se i prva radikalna razlika i od originalnog filma i izvornog romana.
Pokazaće se da je to rešenje o “zameni dece” a potom i čitava ta “nova” ideja (dati glas i “onome” svetu) od filma, koji mi je u početku slao “dobre vibracije” jer je bio veran romanu, napravilo od ove verzije “Groblja kućnih ljubimaca” jedan besmisleni galamatijas bez reda i konca, i od mnogih, već jednodimenzionalnih karaktera dodatno napravio prazne lutke na koncu scenarističkog iživljavanja.
Ni u samom romanu nisu ti likovi “veći od života” ali svakako je tu King majstorski izgradio atmosferu totalnog beznađa u kojoj je sasvim razumljivo da oni “krenu” tim putevima, a siguran sam da je, ako ništa drugo, i verzija iz 1989 bila daleko efikasnija u tom prelaženju sa “reči na dela”.
Ovde, osim što imamo tu “fantastičnu” novu dimenziju kada “pričamo” sa povratnicima iz sveta mrtvih koji, u najmanju ruku, elaboriraju “filozofske” stavove te su dodatno nerealni, “Pet Sematary” gubi i onu osnovnu bitku koju svaki hororo film mora dobiti da bi se uzeo za ozbiljno….jednostavno, nije nimalo strašan.
Na skali od (1-6) ocena: 2
