Kao što, verujem, već znate, ja vam nisam neki preterani ljubitelj ovakve (strip) superherojštine. Kada to kažem naravno mislim na ansambl postavke, kada se okupi grupa super “drugara” koji brane svet.
Ovde se ne zovu Avengers već su Ultimates. Što bi rekli isto …., drugo pakovanje.
Nemojte me pogrešno shvatiti. Nije ovo stvarno ?ranje već lepo zvuči u prethodnoj rečenici. Ovo je samo još jedno iz niza stripova koji su naše strip kuće objavili a koje su inicirane planetarnim uspehom onih Avengers/Marvel filmova.
U pitanju je savremena reintrepatacija poznatih kanona od strane tada baš mladolikog Mark Millar-a.
Smeštena u post “11.septembar” vreme (sve sa predsednikom Bušem) priča se bavi okupljanjem družine moćnih bića, na čelu sa Iron Man-om, koji će štiti svet (Ameriku) od globalnih opasnosti.
Prvi tom “Nadljudski” (epizode od 1-6) tematski pokriva, pre svega, aktiviranje Kapetana Amerike koji “spava” još od 1945 i njegovo suočavanje sa savremenim svetom ali i svetom koji je nestao.
Iron Man je, naizgled, bonvivan ali istovremeno i izuzetno inteligentni tehno kapitalista koji će, napr., svojim šarmom zavesti ne samo devojke već i moćnog Tora.
Tu je i Nick Fury koji definitivno liči na Samuel L. Jackson-a (koji se i direktno pominje u par zanimljivih replika o tome ko bi ih trebao glumiti na filmu). Pošto je ovaj strip serijal izlazio od 2002-2004, kada, definitivno, Jackson još uvek nije preuzeo taj filmski karakter, pitanje je da li se ovo stvarno nalazi u originalnoj verziji stripa ili je to bila zgodna doskočica prevodioca Draška Roganovića (što bi me, iskreno, razočaralo).
Ova prva knjiga je fokusirana na interpersonalne probleme ovih moćnika (što bi rekli, i bogati plaču iliti i superheroji su samo ljudi), te gledamo bračne trzavice između Henka i Janet Pym (Golijat i Osa), ili kako je Bruce Banner jedan ogromni (Hulk) idiot opsednut ljubomorom.
Želim da kažem, čitljivo je ovo, ali ono što čitamo je nešto bolja meksička sapunica tj. tele novela.
Jedna od osnovnih mana ovakvih timskih izdanja uvek mi je bio nedostatak tog personalnog “touch-a”, tj. da u njima mogu potpuno uživati samo oni koji mahnito prate sva moguća pojedinčna izdanja sa ovim likovima, te znaju u kom “stanju svesti” se nalaze u tom trenutku.
Ovde je taj personalni touch dat ali je gotovo banalizovan.
Druga knjiga (07-13) “Državna bezbednost” konačno prelazi na tu pravu globalnu opasnost, ovde u vidu menjača oblika Chitaura…
Ali, opet, pokazaće se da taman kada stvarno postane situacija interesantna, Mark Millar odluči da u razrešenju odigra na već bezbroj puta viđenog “zeca iz šešira” (Marvel: Tajni ratovi 1 i 2).
Mada sam pročitao najveći broj kod nas dostupnih ovakvih timskih DC/Marvel dogodovština ostaje činjenica da se samo “Građanski rat” zadržao u mojoj kolekciji. A i on samo zato što mi je bio najzabavniji od svih…
Ipak su pojedinačne avanture ovih bića u helenkama moja “šolja čaja”.
Na skali od (1-5) ocena: 3
