Tajne famoznih "mističnih sveski" (bilo ih je ukupno 2)se nastavljaju u ovoj ,petoj, epizodi dugovečnog serijala pod imenom "Tajne arhive". Ovog puta film koji predstavljamo bi morao biti daleko poznatiji nego prethodni, ali, sasvim je moguće da i nikada niste čuli za njega.
Ako se sećate teksta iz prošlog nastavka mističnih sveski leto ’89 beše veoma vruće za ljubitelje fimova u Zemunu. Pojavio se tip koji je svakodnevno obilazio video klubove i “maltretirao” njihove vlasnike.
Za samo mesec dana taj opaki mladić je pogledao, evo, 48 filmova ( treba imati u vidu da je u tih mesec dana jedno 3 nedelje bio odsutan iz Beograda), a to mu beše tek prvi tog dana.
“Blob” je film koji sam obožavao u mladosti. Jedan od onih koje sam sa ponosom držao u svojoj VHS kolekciji i barem jednom godišnje gledao. Jedan od onih koje sam svakom preporučivao (jer ni tada nije bio nešto popularan) i koji sam zajedno gledao sa drugima…dok se ne rastope boje, tj. dok se ne umrsi kaseta u video rekorderu.
A onda sam ga nedavno, sa klincima, ponovo pogledao nakon najmanje 20ak godina.
Ovaj film Chuck Russell-a je rimejk filma iz 1958 koji je najpoznatiji po tome što u njemu glumi 28-godišnji Steve McQueen (Nevada Smith (1966)) u svojoj prvoj glavnoj ulozi.
Priča je bazično ista. U okolini malog kalifornijskog gradića pada nešto iz svemira. To nešto je malo i ljigavo a i vala želasto. Stvorenje obožava da jede…ljude…a dok ih vari postoje sve veće i veće…i veće….i veće…
Scenarista Frank Darabont je godinu dana ranije već sarađivao sa Russell-om na onom, verovatno, najzabavnijem delu serijala o Fredi Krugeru “A Nightmare on Elm Street 3: Dream Warriors“.
Darabont je takođe, ako niste znali, onaj čovek koji nam je podario (i kao režiser) neke od najboljih ekranizacija radova Stivena Kinga poput “Bekstva iz Šošenka” i “Zelene milje”. Brilijantni “The Mist” iz 2007 godine je njegovo poslednje ostvarenje kao režiser. Holivud nikada nije trpeo genijalce.
I Chuck Russell je takođe veoma interesantan i bitan žanrovski režiser i verovatno bi ste se iznenadili iza kojih hitova je sve potpisan. Ali i njega je stigla zla sudba i praktično zadnjih 20 godina nije dobio pravu šansu u tom predivnom Holivudu.
I dalje je ovo, uglavnom, spektakularno napisan B-film koji veoma dobro pazi o nekim osnovnim scenarističkim pravilima i koji, na uživanje gledalaca, ima povremeno sjajne “one-liner-e“, a u svakom slučaju vrcave dijaloge.
Napr. ona kompletna scena sa kupovinom kondoma je i onako fenomenalna ali pravi punchline stiže tek nekoliko minuta kasnije.
Darabont ume da samo u par reči napravi i od sporednog lika, koji će se pojaviti možda samo u jednoj sceni, upečatljiv karakter, a Russell-ova funkcionalna režija i pravovremeni odabir krupnih i ameriken kadrova dodatno donosi dinamiku filma.
Russell je “odgovoran” i za nekoliko izuzetno tenzičnih scena u kojima publika zna da će se nešto strašno desiti ali ne i kada i Russell majstorski gradi napetost i poigrava se sa našim očekivanjima.
Problemi nastaju u poslednjoj trećini filma kada taj blob postane BLOB, tj. toliko poraste da više nisu dovoljni (u ovom filmu veoma dobri) praktični efekti već, u to doba kada nije bilo CGI, i animacija.
I dok te scene u doba, ipak muljavih i MASTER VHS kopija, na onim našim malim kockastim televizorima nisu bile toliko vidljive, sada, na velikom ekranu modernog TV, vidljiv/loš filmski trik u trenutku može da te “izbaci” iz, pre toga, dobrovoljnog verovanja u stvari koji se dešavaju na ekranu.
Istovremeno i priča “Blob”-a se u završnici se načisto pretvara u, i dalje dobar, ali ipak trash i sva ona halubuka sa USA armijom i ludim naučnicima deluje kao da je pozajmljena iz nekih zapleta iz loših SCFI Sharknado filmova.
Ali…i sa svim tim svojim manama, “The Blob” je i dalje spektakularno zabavan film koji je, u svoje doba, spektakularno loše prošao i kod kritike i kod publike…
Bilo je potrebno vreme da i publika a bome i ta kritika pređu na pravu stranu…moju stranu….
Na skali od (1-6) ocena: 4