Vreme je da konačno progovorimo par reči i o najboljem filmu iz 2020 godine.
Ako kažem da nije najbolji, Tom Cooper ( Russell Crowe), neopevani ludak i psihopata, na licu mesta bi me smoždio.
Šalu na stranu, “Unhinged” definitivno nije film godine ali svakako nije i tako loš kao što ga neke silne cepidlake isprozivaše. Možda su, doduše, očekivali “Gladijatora” ali ovo nije od takve vrste filmova.
U stvari, jedan od razloga što nikako ne mogu imati neko loše mišljenje o njemu, je upravo taj što upada u onu nišu filmova koji se više ne snimaju. ‘B’ filmovi su definitivno izumreli na velikom platnu kada je Holivud odlučio da u bioskope šalje samo super spektakle. Ili jeftine horore. Svi ostali, tako potentni žanrovi, se više ne snimaju ili ako se to čini, završavaju odmah na VOD-u (Video On Demand) a u njemu ne glume velike zvezde.
Dakle, kada ste poslednji put gledali film o čistokrvnom, bez ikakve zadrške ili ne daj Bože, neke empatije, psihopati manijaku ? A da u njemu glumi neka velika zvezda ? I to Russell Crowe a da nije film “Brilijantni um”…
Tom Cooper je upravo takav, od samog početka. Njegov destruktivni rušilački čin ne može se objasniti ničim drugim osim da je on jednostavno totalni ludak. Psiho….
Russell Crowe to dobro shvata. Nekima će ličiti da preglumljuje, da je suviše teatralan, ali upravo je to vrilina ovog glumačkog genija. On zna da za njega nema povlačenja i kada već započne silovito da bi njegov lik imao i dalje dovoljno uverljivost mora pustiti da ta “skrivena životinja” iz njega načisto razori masku i izjuri na površinu…kidajući sve pred sobom.
Nevolja je što je glumica Caren Pistorius koja glumi nesrećnu ženu, majku koja se zbog bezazlenog saobraćajnog incidenta nađe u smrtonosnoj nevolji jer se zamerila “neraspoloženom” Tom Cooper-u, veći deo svoje uloge morala odigrati sama…razgovarajući sa “telefonom”.
Nije mogla videti u kakvom je stanju lik Russela Crowe, nije mogla reagovati svojim emocijama na njegovu žestinu i bes, te je vidna neujednačenost glume između ovog glumačkog tandema.
Tome mnogo ne pomaže i Gabriel Bateman (gledali smo ga u “Child’s Play aka Dečija igra (2019)“) kome je definitivno vreme da konačno odraste. Ne može on sa 16 godina da glumi sina glumice od 30 godine…ne deluje uverljivo.
Filmu “Van kontrole” ne pomaže ni povremeno stvarno gubljenje logičke kontrole nad stvarima koji se dešavaju ali uprkos svim svojim objektivnim manama, meni je, pre svega zbog neobuzdanog Crowe-a, bilo pravo uživanje da ovo pogledam. Plus, bez špice, film jedva traje 80ak minuta.
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
