Ovaj veoma simpatičan filmić stigao nam je iz Kanade pre dve godine. Njegov nostalgičan aspekt pre svega igra na emocije nas starijih gledalaca jer fino (po)gađa momente iz filmova osamdesetih.
Doduše i ovim mlađima, ljubiteljima “Stranger Things“-a upućen je mamac. Grupa tinejdžera u jednom malom mestu nema mnogo zabave u leto 1984.
U to doba nije bilo Plejstešena (ni 4, ni 5 a bome ni keca), niti su jadna deca imala internet da mogu da gledaju youtuber-e i TikTok-ere. Morali su, o užasa, da se stvarno druže.
Kao što svi znamo nema veće zabave od toga da vam je komšija serijski ubica. Barem to ova deca misle…u stvari, najviše jedan među njima. Upravo onaj koji stanuje preko puta tog komšije (komšija je naravno lokalni policajac).
Gledao bi on češće u policajčeve prozore da mu nije komšinice iz susedne kuće te od te “muke” ne stiže.
Tako krećemo da pratimo stvarno simpatičnu potragu/pretragu/proveru/jurnjavu za dokazima koji će potvrditi ili opovrgnuti njihove sumnje.
Istovremeno, neko stvarno ubija tinejdžere koji lutaju noću i znamo da nas na kraju čeka konačni obračun i razjašnjenje misterije.
Postoji gomila filmova iz osamdesetih sa sličnom temom kao “Summer of 84”. O životu u predgrađima i strašnim tajnama koje kriju ovi, naizgled, idealni porodični domovi namenjeni srednjoj klasi bavi se napr. “The Burbs aka Susedi iz pakla” sa Tom Hanksom (o kome smo pisali ovde (The Burbs (1989)) ali i napr. “Moj sused je vampir” (koji se originalno zove znatno drugačije ali uvek ću ga pamtiti po nazivu pod kojim sam ga gledao u bioskopu “Central”).
Amerikanci su uvek znali da od američkog sna naprave pravu američku moru. A tek Kanađani…
Dakle “Leto osamdeset i četvrto”, jeste fino upakovan simpatičan filmčić. Postupci naših protagonista možda poneki put jesu naivni ali nisu nikada glupi. U stvari, najviše problema imam sa nekim postupcima odraslih likova koji bi se mogli svrstati u tu kategoriju “gluposti”.
Iza ovog projekta stoji zanimljiva trojka autora (François Simard, Anouk Whissell, Yoann-Karl Whissel) koja već godinam radi zajedno. Navikao sam već da pojedine fimove potpisuju tandemi poput napr. braće/sestara Wachowski ali prvi put čujem za “trojke”.
Da li zbog toga ili nečeg drugog, završnica filma stvarno donosi gotovo radikalno drugačiji stil i izgled filma i ona je, nažalost, i osnovni razlog što konačno ocena neće biti povoljnija.
Naime, tranzicija ka njoj je tehnički urađeno prilično traljavo. I ako mogu sasvim razumeti sa narativne strane zašto je ovako nešto bilo potrebno, trapavost prilikom realizacije i umnožavanje glupih+naivnih postupaka ovog puta svih redom, ozbiljno remeti, do tada, lepo pogođenu atmosferu i strukturu filma.
Posledice igranja sa vatrom dovode do ozbiljnih “opekotina” i večnih “ožiljaka” na budućnost naših junaka ali, mada znamo šta nam je “pisac hteo reći”, to ipak nije predstavljeno dovoljno katarzično i ubedljivo koliko su se verovatno nadali.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
