Od režisera Bryan Bertino-a koji nas je sve ‘usrećio’ sa hororom “The Strangers” daleke 2008 godine stiže nam “The Monster” iz, ne tako daleke, 2016 godine.
U pitanju je jedan minimalistički “survival” horor koji u sedište svoje priče stavlja majku i ćerku i njihovu borbu da prežive jednu užasnu kišnu noć. Majka (Zoe Kazan koja je, pogodili ste, unuka onog slavnog Kazana) je težak alkoholičar (ali zato mršava ko grana) u problematičnoj vezi. Desetogodišnja ćerka (Ella Ballentine koja jeste nečija unuka ali deda joj nije bio filmska faca) trpi i iživljavanje i ponižavanje kod kuće prožeto konstantnim strahom i brigom za majku koju često zatiče “ubijenu” od alkohola na podu kupatila, sobe, kreveta…pitajući se da li će se ona ikada više probuditi.
To sve saznajemo iz flešbekova dok naše junakinje uglavnom sve vreme sede u havarisanom automobilu (pukla guma na početku) u nekoj nedođiji (sporedni put koji niko više ne koristi ali mu zato ulično osvetljenje sija sve u 16), usred olujne kišne noći. Sede i gledaju kroz pretežno zamagljene prozore i šoferšajbnu kako neko stvorenje uzima “danak u krvi”.
Priča je još jednostavnija od ovoga što sam vam otkrio. Režiser Bertino ima dara da mali budžet iskoristi maksimalno dobro te atmosfera, efekti (a tu mislim i na čudovište) i sve te neke “production values” (scenografija,osvetljenje,zvuk itd…) deluju skromno ali sasvim pristojno.
Takođe scenarista Bertino (isti čovek k’o režiser) uspeva da odoli nesumnjivom iskušenju da ovu priču koja je svakako i metaforička,alegorijska, parabolska ne prevede i bukvalno na tu stranu i samim tim izda horor kao žanr.
Sa druge strane, “The Monster” nije u mnogo čemu uspeo. Nije uspeo u tome da bude dovoljno napet/strašan/uzbudljiv, nije uspeo u tome da njegovi junaci ne sprovode neke očigledno glupe postupke i nije uspeo da nas ubedi da su ovo dvoje centralnih likova stvarno “majka i kćerka”.
Sve vreme mi je smetao očigledan nesklad u godinama između ovo dvoje. Zoe Kazan mi je delovala suviše mladoliko da bi imala ovako veliku ćerku da bi na kraju, nakon odgledanog filma, otkrio da Zoe u stvari i nije toliki problem (u trenutku snimanja je imala 33 godine).
Ella Ballentine je ta koja je štrčala. 2016 je imala 15 godina a glumila je desetogodišnjakinju. Plus, često se videlo da stvarno glumi, toliko, da sam u pojedinim trenucima pomišljao da ona stvarno tako “glumi” zato što postoji ta neka caka u scenariju.
I kada smo već kod cake, napisah da me je obradovalo što scenario Bertina nije na kraju skliznuo (u kanal) u smeru u kome sam sve vreme sumnjao. Opet, izem ti scenario u kome sam zadovoljan što od najgorih mogućih rešenja nisu izabrali stvarno najgore…
Na skali od (1-6) ocena: 2