Ne, nije još “Crna torba” izašla na nekom fizičkom mediju i da, pogledao sam ga prvog dana kada je počeo sa prikazivanjem u bioskopima, dakle, prošlog četvrtka.
Ovaj gotovo kamerni (što u ovom slučaju uopšte nije loše) špijunski triler Steven Soderbergh-a okupio je ekipu kvalitetnih britanskih glumaca na čelu sa (u filmu bračnim parom) Michael Fassbender i Cate Blanchett a tu je, u svim projektima u kojima sam ga gledao, uvek i više nego dobar Tom Burke (C. B. Strike aka Kormoran Strajk (2017-?) prve dve sezone) i još neki…
Priča počinje sa listom (na papiriću) na kojoj su ispisana imena petoro osumnjičenih za izdaju (tj. krticu u njihovim redovima) a koju preuzima George (Fassbender) i na kojoj se nalaze “svi oni koji su imali priliku znanje i motiv” da ukradu nekakav Severus (produkt koji može lišiti života na hiljade nevinih). Upravo je George pravi čovek za tu misiju jer mu je specijalnost otkrivanje lažova (dal’ uz pomoć detektora za laž ili običnim razgovorom).
Na tom spisku je i njegova supruga Kathryn (Blanchett) ali pošto je George svog rođenog oca “prijavio” nema sumnje da će, ako treba, i suprugu. George organizuje večeru na koju poziva preostalih četvoro osumnjičenih kolega i tokom te burne večeri upoznajemo ovu grupu zanimljivih likova isprepletanih sudbina među kojima se krije izdajnik.
“Crna torba” predstavlja izraz kojim pripadnici agencije svojim partnerima/prijateljima/ljubavnicima iz iste agencije koriste kada ne mogu/ne žele/neće da otkriju gde su bili, šta su radili.
–“Gde si bio sinoć ljubavi ?” , “Crna torba draga…”
–“Sutra putujem draga”, “A gde to, dragi?”, “Crna torba….”
Scenario je napisao iskusni David Koepp (koji takođe stoji iza prethodnog Sodebergovog filma) i ovo je definitivno u pitanju film namenjenoj zreloj publici…da ne kažem, a hoću, nama matorima.
I upravo zbog toga ali ne samo zbog toga krajnja ocena će verovatno biti i veća nego što je sam film zaslužio. Zaista je malo ovakvih projekata u bioskopima a činjenica da traje zaista optimalnih 90ak minuta i da nisam našao nekakvih značajnih rupa u interesantnom, na neki način “who done it”, zapletu svakako je plus.
Dodatnu draž gledanju jeste što Fassbenderov lik neodoljivo podeseća na Harry Palmera čiju smo kompletnu (bioskopsku) trilogiju ovde već pokrili (The Ipcress File aka Strogo poverljivo: Ipkres (1965), Funeral in Berlin aka Sahrana u Berlinu (1966),Billion Dollar Brain (1967)).
Sasvim solidan i pristojan rekreiranja na velikom filmskom platnu nekih boljih filmskih vremena u kome sam uglavnom uživao. To što je ovo daleko od nekakvog remek dela i nije neka šteta jer zaista u bioskopima nedostaje zabave…za inteligentniju publiku*
Na skali od (1-6) ocena: 4-/3+
*naravno da sam sve vas, dragi čitaoci, nazvao glupima…ali šta mi možete…pre svega, sam tekst će retko ko pročitati a to što, priznajem, ja i nisam baš neka “intelegencija” samo još više govori u prilog ovom ostvarenju…
a sad odoh da se vratim u Ćacilend…da spavam…
