Mada je “Majmun” ekranizacija istoimene kratke priče Stivena Kinga režiser i scenarista Osgood Perkins (Longlegs aka “Sakupljač duša” (2024)) mnogo toga je izmenio u odnosu na taj predložak.
Osnova priče je ista. Igračka/dobošar/majmun nakon što je neko navije i ona odbubnja melodiju izaziva niz jezivih smrti…
U filmu je fokus na dvojcu braće blizanaca kojima je otac “ostavio” u amanet ovu igračku (nakon što je zauvek nestao). “Majmun” započne veoma interesantnom sekvencom u kojoj se pojavljuje Adam Scott (Severance (2022-?) prva sezona) u kome nam Perkins na jednostavan i efektan način objasni šta ovaj majmun radi i kakva zla sudba čeka sve one koje odabere kao žrtvu.
Ta scena je i smešna i brutalna i ako vam se ona svidi svakako će i čitav film jer ta kratka vinjeta jeste esencijalno ono što ovaj film pokušava biti.
Mada je jasno da naraciju koju čujemo u off-u pripada liku odraslog brata Hala (Theo James) i da nam uskoro sledi “sadašnjost” nesumnjivo je najbolji deo “Majmuna” upravo tih prvih 30ak/40ak minuta u kojima pratimo blizance kao dečake i kako su našli ukletu igračku kako je ona uticala na njihove živote i kako su se nje zauvek rešili (barem su tako mislili da će biti).
Ali kao u svakoj Kingovoj priči (mada nisam siguran da li je baš tako i u ovoj jer je prilično kratka a čitao nisam) prošlost nikada ne može biti zakopana i “majmun” se vraća u živote odrasle braće još jači i destruktivniji nego pre.
“The Monkey Man” pardon “The Monkey” zaista ima niz simpatičnih duhovitih (na maksimalno crnohumorni način) kratkih scena prepunih krvi (i ljudskih iznutrica) zbog kojih svakako vredi (ako ste ljubitelj ovakvih horor komedija) svratiti u bioskop.
Dečak Christian Convery (kojeg se možda sećate iz Cocaine Bear aka Medved na kokainu (2023)) apsolutno je fenomenalan u dualnoj ulozi blizanaca i prosto čovek poželi da se čitav film bavio njihovim dogodovštinama iz tog doba.
Nažalost, kada pređemo u sadašnjost (uz par kratkih flešbekova do kraja filma) upoznajemo neke nove likove (poput otuđenog sina sa kojim Hal pokušava da se poveže) koji jednostavno ne funkcionišu na zadovoljavajući način.
Da li je to zbog toga što smo sada “zaglavljeni” u tom vremenskom trenutku (od nekoliko dana) u kome se zaista nedovoljno toga (onog što nam je bilo zabavno na početku) dešava ili zato što Perkins ne uspeva da tim novajlijama (na ekranu) podari dobre dijaloge i “meso” za njihove likove ne mogu proceniti ali svakako je kombinacija i jednog i drugog.
Dok ćemo “Longlegs” pamtiti po atmosferi “The Monkey” je totalno suprotna strana (horor) novčića u kojoj će moguće uživati i oni koji i nisu neki veliki ljubitelji horora.
Na skali od (1-6) ocena: 3
