2010 godine, na tradicionalnoj gradskoj paradi “Tri kralja” u Malagi, nestaje devojčica Amaya. Kišno veče i prepun trg i samo jedan trenutak nepažnje roditelja i petogodišnja devojčica nestaje (kako se vidi na snimku kamera) u pratnji osobe sa kapuljačom.
Amayin nestanak privlači pažnju Miren (Milena Smit), stažiste-početnice u lokalnim novinama, koja postaje duboko umešana u pokušaj da otkrije šta se dogodilo sa Amayom.
A kada kažem duboko mislim na veoma napadnu gotovo beskrupuloznu potrebu da na svaki način dođe do neke informacije.
Uskoro će se otkriti da njena lična trauma iz prošlosti (bila je silovana) možda ima i direktnu vezu sa ovim slučajem.
Glavnu podršku pruža joj kolega novinar i njen profesor-mentor Eduardo (José Coronado).
Serija je snimljena po istoimenom romanu Javiera Castillo-a ali je pretrpela neke značajne promene. Za razliku od romana koji je smešten u Njujorku i likova koji su američki sve je lokalizovano u Španiju što sigurno i ima smisla ako već snimaš u Malagi sa španskim glumcima….
Morali bi ste biti prilično zadovoljni sa prvih nekoliko epizoda ove prve sezone (ima ukupno 6 epizoda). Ne samo da je atmosfera gotovo perfektno pogođena sa nizom napetih i emocionalno nabijenih događaja koji reflektuju anksioznost i strah vezane za nestanak deteta, već u prvoj epizodi shvatamo da će ova priča dobiti gotovo epsku dimenziju jer se iz 2010 godine prebacujemo u 2016 godinu i tada shvatamo da smo od rešenja misterije veoma daleko…i da ne znamo gde je Amaya.
Kada je uspostavljeno da “The Snow Girl” neće hronološki pratiti događaje i da će nas narativno “bacati” napred i nazad kroz vreme naravno da mi se pojavila bojazan kako će te sve ispasti na kraju.
Da li je tako u samom romanu ili je to urađeno tokom adaptacije (ne znam odgovor) scenario deluje veoma promišljeno uprkos vidiljivoj ambicioznosti da ova priča ne bude samo misterija već da se dotakne nekih zaista osetljivih i važnih tema u društvu…jer ne cveta svuda cveće…i ljudi ne umiru od sreće.
I tako, veoma zadovoljan dolazim do pete epizode koja nam, iznebuha, otkriva u jednoj (Lost rečnikom) flešbek epizodi kompletno rešenje misterije nestanke Amaye.
Sama epizoda je i više nego korektna (i sa logičke strane apsolutno utemeljena…zdravom logikom) ali ipak je u pitanju antiklimaks jer nije dopušteno ni gledaocima (nama) a ni, još bitnije, glavnim akterima da sami dođu do te istine…tačnije…ono što će oni otkriti u finalnoj epizodi mi saznajemo u toj prethodnoj…
Ipak, to finale prve sezone nam donosi dovoljno uzbuđenja (uz definitivno odlične uloge svih glumaca) da krajnji utisak o “Devojci u snegu” (a saznaćete bukvalno u poslednjim minutima zašto se serija smeštena u Malagi u kojoj teško da ikada pada sneg upravo tako zove) bude i više nego pozitivan…
a onda je poslednjeg januarskog dana 2025 stigla druga sezona (koja jeste malo nagoveštena na samom kraju) koja nam donosi drugi slučaj…
O njoj neću trošiti mnogo reči. Na planu priče ovo je scenaristički karambol pravo u ambis besmisla i nelogičnosti koji se naročito vrtoglavo ubrzava u poslednje dve epizode. Ništa ovde nema promišljeno i ništa ne deluje autentično.
Pretpostavljam da mi je utisak još gori jer sam za razliku od onih koji su prvu sezonu gledali 2023 ja ovo bindžovao zajedno sa drugom sezonom pa mi je kontrakst i pad kvaliteta verovatno bio još impresivniji…
Na kraju, kao nekakvo opravdanje pomislih da je druga sezona snimljena na insistiranje Netflix-a i da su scenaristi sami morali da smisle zaplet… ali avaj….ovo je snimljeno takođe po romanu (“Igra duše”) a kažu, doduše nepotvrđene informacije su u pitanju, da je odobrena ekranizacija i trećeg romana u serijalu.
Ocena samo za prvu sezonu
Na skali od (1-5) ocena: 3+/4-*
recenzija: DeHičkok
*ako vas ipak interesuje ocena za drugu sezonu računajte da je duplo slabija od prve
