Uvodni tekst o “Veroniki” je pozajmljen sa SkyShowtime striming platforme gde ovu švedsku misteriju možete da pogledate. Pitanje je da li zaista to i želite…
Morate priznati da je u 2024 godini izuzetno teško smisliti nešto originalno te je i “Veronika” pozajmila delove zapleta i karakteristike svojih likova od svuda po malo. I to joj uopšte ne zameram.
Problem je što od tog miksa gotovo ništa dobro nije skuvala jer ova serija je primer lenjosti (svih učesnika na projektu) i, rekao bih svima nametnute, “Netflix” doktrine da je bitan kvantitet u odnosu na kvalitet.
Ako nekako pregurate prvu, gotovo nepodnošljivu za gledanje, epizodu (u kojoj dominira smorena faca Veronike i njene “vizije”) otkrićete da ova serija (od nepotrebnih 8 epizoda) u stvari i ima zanimljivu misteriju.
Dečak koji se udavio u reci, leš devojke pronađen u obližnjoj šumi, “mrtvi” koji progone i na javi i na snu, nenašminkanu, užasno umornu Veronika (kojoj iz nekog razloga dopuštaju da i dalje bude u policiji uprkos 2 nervna sloma i za koju se ni najbliži ne zabrinu zašto tako grozno “kao pred smrt” ona izgleda) zaista krije intersantan “who done it” zaplet.
Nevolja je što on biva zatrpan nametnutom vizuelno depresivnom estetikom i iskrivljen nekakvim natprirodnim elementima koji na kraju bukvalno nigde ne vode…osim do te vode…na početku serije.
Slabašna je ovo serija. Slabašna i nimalo sablasna kako su možda želeli da je “prodaju”.
Na skali od (1-5) ocena: 2+
recenzija: DeHičkok
