Kada bi preveli originalni naziv filma bilo bi to nešto tipa “Ukleti/Krvavi Medaljon”. Kada bi ste pogledali (veoma) smešni trejler pomislili bi ste na “Isterivača đavola” (The Excorcist)
koji je snimljen dve godine ranije. I to je upravo karta na koju su igrali producenti.
1. Ako ste pravi filmofil ovaj film će te poželeti da pogledate zbog:
Zato što znate da, u suštini, ovaj film nema nikakve veze sa “The Exorcistom”. I zato što niste pogledali onaj očajni trejler.
2. A gledali smo ga :
jer dolazi iz zlatnog perioda evropskog exploation/trash/cult filma. Režiser je Massimo Dallamano autor kultnog “What Have You Done To Solange” (1972). Taj njegov, po mnogima, masterpiece sam pogledao pre dosta godina i nemam baš tako sjajne uspomene. Čini mi se da je samo jedan od korektnih, ali ništa više od toga, giallo radova iz tog perioda. Kada (ako) budem pisao o njemu obavezno ću ga reprizirati.
3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:
Massimo Dallamano je započeo svoju karijeru kao direktor fotografije i svi njegovi filmovi su, jednostavno rečeno, predivni. Snimljen je u Spoletu, malom italijanskom gradiću, bar u to doba, sačuvane čudesne arhitekture, i Masimo je sa svojim (po potrebi) širokim planovima ovekovečio svu tu lepotu. Plus, tu su i zalasci sunca, kamenite mračni useci umesto ulica, divni krupni kadrovi glumaca… pa čak, takođe predivan, ali avaj suviše kratak, krupan kadar jednog krupnog dela mlade Džoane Kasidi.
4. Dvougao:
dobro:
osim fotografije, tu je i muzika. Elegična, setna, romantična… upravo onakva na koju smo navikli od Morikonea. Ali ovde nije autor Morikone već Stelvio Cipriani. Znači, osim očiju, i vaše uši dobiće zasluženi tretman.
Tu je i veoma talentovana devojčica Nicolleta Elmi, koju već znamo iz nekih filmova a koju ćemo tek upoznati u nekim drugim. Ova riđokosa lepotica nažalost (za nas i filmsku umetonost) je početkom osamdesetih okačila “filmsku traku o klin” i postala doktorka.
I ostali glumci su sasvim korektni. Sa te strane nema ovaj film neke mane… (vidi ga još se i rimuje)
loše:
Rekli bi ste nakon svih prethodnih pohvala da sam ja oduševljen “Il medaglione insanguinato”. Nije tako. “Ukleti medaljon” je stvarno dosadan film. Šta vredi sva ta lepota kada je zaplet neinteresantan, motivacija likova nedefinisana, a sam rasplet i završnica ultimativno tupava i bezvezna. Šta vredi nekoliko finih “first-person-camera” kadrova kada se oni završe sa nekim jeftinim/očajnim efektima (videti onaj mač/nož koji leti ili tek onu “ektoplazmu” na filmskoj traci) a vrhunac (gluposti) predstavlja onaj požar u sobi u kome spava naša dražesna Joanna Cassidy.
5. Šta bi bilo kad bi bilo:
Režiseru Dallamano je tragično okončan život u automobilskoj nesreći godinu dana kasnije. Pre nego što se posvetio režiji bio je glavni snimatelj u vesternima Serđa Leonea.
Nicolleta Elmi je završila svoju filmsku karijeru u svojoj 21 godini.
Joanna Cassidy je svetsku slavu stekla 1982 godine sa “Istrebljivačem” (Blade Runner).
Richard Johnson je nastavio da snima po Italiji i učestovovao je u mnogo gorim filmovima od ovog.
Režija: Massimo Dallamano
Glume: Richard Johnson, Nicolleta Elmi, Joanna Cassidy
Na skali od (1-6) ocena: 2+
