Mlada žena nasleđuje zapušteni pab i otkriva tamnu tajnu u njegovom podrumu – Bagheda – stvorenje koje menja oblik i omogućava razgovor s mrtvima, ali ne bez posledica. Posle smrti svog oca, Iris saznaje da je nasledila propali, stoletni pab. Putuje u Berlin kako bi potvrdila očevu smrt i rešila pitanje nasledstva. Na žalost, ne zna da će potpisom ugovora, postati neraskidivo povezana sa bićem koje obitava u podrumu paba – Baghedom – stvorenjem koje može da menja oblik i pretvara se u mrtve. Dve hiljade evra za dva minuta s bićem dovoljni su da očajni ublaže svoju tugu. Nil, koji je izgubio suprugu, prvi je klijent. Uskoro otkrivaju da kršenje pravila od dva minuta može da ima zastrašujuće posledice. S prijateljicom Kejti, Iris mora da se bori da zadrži kontrolu nad Baghedom i pronađe način kako da ga uništi pre nego što on uništi njih.
iz reklamnog materijala
Mada je “Baghead” imao premijeru u 2023 godini (i to poslednjih dana te godine) u širu svetsku distribuciju je krenuo naravno 2024, mada ni ona nije bila baš toliko široka…a ni nešto uspešna.
Glavnu žensku ulogu tumači Freya Allan koji oni koji gledaju Netfilx-ovog “The Witcher” sigurno prepoznaju a mi, matori, možemo se samo zapitati kako je nekada izuzetno pouzdan Peter Mullan (po projektima koje je birao) odlučio da, poslednjih godina, rasipa svoj talenat u filmovima poput ovog.
Ništa pametno (doduše tako je uvek u mojim tekstovima) o “Baghead”-u ne mogu napisati jer je u pitanju totalno besprizorni (a neki bi rekli i besmisleni) generički horor koji igra na kartu folklora i mistike ali jedino što je izistinski “mistično” u ovom ostvarenju je pitanje koje se samo po sebi nameće a ono glasi:
Zašto je priča koju je smislio i režirao Španac Alberto Corredor (i to zasnovanu na njegovom kratkom istoimenom filmu) prebačena u Berlin u kome Škot ima pub sa ovim bićem u podrumu i u kome, bar tako izgleda, niko ne priča nemački jezik.
Ali dobro, barem je čovek uspeo da “sklopi finansijsku konstrukciju” i nakon 6 godina konačno debituje sa ovim svojim prvim dugometražnim filmom.
Jedini razlog što krajnja ocena neće biti kec (ko vrata) je taj što izgleda toliko ima talentovanih britanskih glumaca na ovom svetu da bilo gde da se pojave baš trude da im svaka izgovorena reč zvuči kao da ju je napisao lično Šekspir…
Problem je što ovo nije Šekspir i svakako, mada tako i glume i tako sve ovo deluje, nije u pitanju pozorišna predstava…tj. teatar… te ću, teatralno, dati ovu ocenu:
Na skali od (1-6) ocena: 2-
