I kada smo već kod Maggie Gyllenhaal (The Honourable Woman (2014)) i mog “alchajmera” vreme je da pomenem još jedan film koji sam davno gledao. U pitanju je prvo režisersko (a radila je i scenario) ostvarenje ove glumice pod imenom “The Lost Daughter” koje je te 2021 godine zatalasalo pre svega kritičarske vode i otkrilo svima nama (gledaocima) da lepa Maggie nije samo talentovana glumica već potpuni filmski autor.
…redateljski debi Megi Džilenhol, zasnovan na istoimenom romanu Elene Ferante. Film je dobitnik mnogobrojnih nagrada, uključujući i nagradu Golden Osela za najbolji scenario na festivalu u Veneciji, uz nominacije za ovogodišnji Zlatni globus.
Zasnovan na uspešnom romanu italijanske spisateljice Elene Ferrante, radnja prati sredovečnu ženu, čiji će se letnji odmor uz more, nakon što postane pomalo opsednuta mladom majkom i detetom koje posmatra, pretvoriti u mračnu sagu suočavanja sa demonima iz prošlosti, odnosno propitivanje sebe kao majke. Glavnu ulogu tumači oskarovka Olivija Kolman, a u ostalim ulogama se javljaju jednako impresivna glumačka imena, kao što su Džesi Bukli, Dakota Džonson, Ed Haris, Piter Sarsgard…
iz propagandnog materijala
Osim Olivije naročito bih istakao ulogu Ed Harisa kojeg dugo nisam gledao u nekom dramskom ostvarenju.
Mada svojim početnim zapletom i (vešto) kreiranom atmosferom “Mračna kći” vuče ka, moguće, nekom horor/trileru ipak je ovo pre svega psihološka drama koja se bavi, kao i mnogi drugi filmovi, traumama i načinima kako se izboriti sa njima…ako je to uopšte moguće.
Glavni kamen spoticanja da bi zaista zavoleli “Mračnu kći” (kakav mračan prevod naslova filma) jeste kraj filma. Opet, i on je sasvim u skladu sa svim onim što nam je do tada predočeno.
Uz još jedno izvinjenje što vam poturam šturu recenziju svakako sam siguran da će te se mnogo bolje provesti gledajući ovu priču nego čitajući ovaj moj komentar o njemu.
Na skali od (1-6) ocena: 4
