Ako film “Old Man” doživite na moj način nema puno razloga da mu nešto previše zamerate.
A taj “my way” je sledeći.
Stephen Lang ovde glumi, po običaju, jezivog starca koji žive usamljen u kolibi u nekom bespuću. Kada mu zakuca na vrata čovek koji tvrdi da se izgubio paranoja i tajnovita prošlost zakuca i na starčev um…
U pitanju je nisko-nisko-budžetna psihološka kamerna duo-drama u kojoj Lang svima nama pokazuje (i dokazuje) da je izuzetan karakteran glumac (inače Lang je imao ozbiljnu pozorišnu karijeru) i i da je prava šteta što je gurnut u ovu horor-nišu negativaca…ali ‘ebiga…mora od nečeg da se i živi.
Ako su autori želeli da naprave dramu o starcu koji tone u ludilo i paranoju i koji praktično sve vreme priča sam sa sobom (čovek koji se zatekne u njegovom domu ovde igra veoma pasivnu ulogu) i da to snime tako da više liči na tv film (ili pozorišnu predstavu) sa minimalističkom scenografijom ja kažem da su uglavnom uspeli u tome.
To što su možda nekima očekivanja bila veća njihov je problem.
Na skali od (1-6) ocena: 3
