Nakon što ga u nekoj australijskoj vukojebini, pardon, kengurjebini, neki kamiondžija skrši na putu, naš junak, jedva preživeli bradati Jamie Dornan (Barb and Star Go to Vista Del Mar (2021)) se budi u bolnici ne znajući ni svoje ime ni svoje prezime niti bilo šta o sebi. Njegova glava je prava tabula rasa ali za tom glavom poslat je smrtonosni “kauboj” ubica i našem bradatom junaku ostaje malo vremena da razreši sopstvenu misteriju pre nego što ga se neki drugi reše.
Jamie Dorman tj. Eliot (kako ćemo u jednom trenutku otkriti da se zove) luta ovom pustarom pokušavajući da sklopi delove slagalice sopstvenog identiteta dok neki ljudi oko njega dobro znaju ko je stvarno on ali tu tajnu vešto kriju.
Jedini pravi prijatelj mu postaje policajka (na obuci) Probationary Constable Helen Chambers (koju glumi simpatična Danielle Macdonald) koja u njemu vidi iskrenu dobrotu mada tragovi koje otkriva bacaju senke na tu istu (dobrotu) svojim mračnim…senkama (?)…što mrzim kada pokušam da, poneki put, napišem nešto pametno i onda mi rečenica ode u k*?%ac….
Elem, mada početni koncept miriše na neku Jason Bourne varijantu u australijskoj kengurjebini neće vam trebati puno vremena da skapirate da je ovo ipak crnohumorna priča u nekakvom, moguće, kvazi Fargo stilu tj. da je sigurno bolje da sam zaplet ne shvatate ozbiljno i da se više bavite živopisnim likovima koji su ovde često veoma karikaturalno predstavljeni.
U drugoj sezoni (mada se priča komotno mogla završiti sa prvom) autori i sami shvataju da su gledaoci kojima je bitna logika i utemeljenost radnje u nekakvim “razumnim” okvirima odavno napustili ovaj “brod” (seriju) i maksimalno se fokusiraju na ekscentričnosti novih i starih likova i neverovatne a opet zaista smešne (u tom crnohumornom apstraktnom ključu) situacije u koje će ih uvaliti.
Ja sam batalio to neko logičko rasuđivanje već tokom te prve (na tom planu definitivno bolje) sezone a već odmah na početku druge i zaista uživao u irskom naglasku irskog glumca Dormana i njegovoj zaista ubedljivoj interpretaciji Eliota sa kojeg ne možete skloniti pogled (pretpostavljam zbog brade ?…mislim, kao muškarac ne znam šta bi me to drugo privlačilo kod Dormana).
Ako tu dodate i ostale interesantne likove, avanture Eliota i njegove drugarice Helen u Australiji a u drugoj sezoni i u Irskoj, mogu vam pružiti sate zabave u tih ukupno 12 epizoda (teško da će snimati i nastavci).
Samo nemojte postavljati sebi (i njima) neka, svakako racionalna, pitanja i prepustite se ovom čudnovatom putovanju…
Na skali od (1-5) ocena: 3
