Moram priznati da sam bio prilično iznenađen kada sam malopre, pre nego što sam krenuo da kuckam ovaj tekst, otkrio da će “Glava” imati i treću sezonu jer i druga sezona je (idejno) bila nategnuta.
Moja pretpostavka (zasnovana na dugogodišnjem producentskom iskustvu na raznim intergalaktičkim projektima) je da je “Glava” bila zamišljena kao mini serija koja je, zahvaljujući nesumnjivom uspehu kod gledaoca ali i načinu kako je finansirana (o čemu ću par reči kasnije), dobila zeleno svetlo za nastavak bez prethodnog plana…i programa.
Osnovna ideja/štos u prvoj ali i u narednim sezonama jeste (Agata Kristi) postavka o grupi pojedinaca koji se nađu u nekom izolovanom okruženju (antartička stanica u prvoj sezoni, brod kontejner u drugoj) u kome ih neko, jednog po jednog, lišava života.
U pozadini te misterije je nekakvo izuzetno bitno naučno istraživanje biologa Arthur Wilde (John Lynch) koji je, navodno, na pragu da otkrije/napravi biljku koja će rešiti problem globalnog zagrevanja. Naravno, mnogi su zainteresovani da dođu do rezultata tih istraživanja… a možda su ubičini motivi i sasvim lični.
Mada će se, verujem, mnogima dopasti koncept, prva sezona se zapliće već na prvom koraku što se tiče načina kako je priča ispričana.
Da li je to bila odluka scenariste ili režisera (Jorge Dorado je režiser svih epizoda serije) ali ideja da nakon uvodnog dela (odlazak najvećeg dela posade sa istraživačke stanice jer nastupa šestomesečna noć na Antarktiku) glavna radnja započne dolaskom spasilačke misije (jer su izgubili kontakt tj. niko im se ne javlja) nakon proteka tih šest meseci gde će zateći praznu stanicu i leševe jeste efektna ali sa aspekta misterije i ne baš toliko.
To što spasioci zatiču (barem na početku) jedinu preživelu i praktično sva saznanja šta se desilo dobijamo iz njene perspektive poznavaocima ovog (misterija) žanra odmah će upaliti “alarme”.
Jeste da se stvari, na sreću, negde od treće epizode malo iskomplikuju ali nedovoljno (barem meni) da samo rešenje bude zadovaljavujće u smislu “Ko” (a čak i “Zašto” možete naslutiti u prvih par epizoda).
I tu dolazimo do završnice koja će, što bi rekli, mnogima biti “make it or break it” tipa, jer neki od vas neće pristati da prihvate motive i postupke određenih osoba kao zaista, u ovoj seriji, (ne)racionalno “objašnjenje”.
Meni to nije previše smetalo i ma koliko sam taj kraj bio (pre)iskonstruisan (u tipično španskom stilu krimića jer kompletna autorska ekipa je iz Španije) bio sam, manje više, zadovoljan njime.
A onda se pojavila druga sezona koja umesto da isti/sličan koncept primeni na neke druge likove i na neko drugo okruženje to učinila samo za “okruženje” (teretni brod u sred okeana).
Pošto se ta druga sezona direktno naslanja na prvu scenaristi su pristupili nekim rešenjima (na početku druge sezone) kojima ako ne u potpunosti onda većim delom anuliraju sav trud koji su prethodni scenaristi pokušali da nam ostave u “amanet”.
I ta druga sezona počinje sa jednom odsečenom glavom ali zaista ne želim da otkrivam nikakve detalje jer direktno spojluju/otkrivaju bitne detalje iz prve sezone koju vam svakako preporučujem za gledanje.
Ljubitelji “La casa de papel” imaće zadovoljstvo da u ovoj seriji pogledaju nove uloge (svi parlaju na engleskom) nekih od glumaca što je, opet barem meni, bio samo plus.
“The Head” je špansko-japanska (?) koprodukcija u kojoj su Španci uglavnom zaduženi za autorsko/produkcioni deo a Japanci (pretpostavljam) finansije i par glumaca. Zanimljivo je da se ova serija kod nas trenutno nalazi na Pickbox platformi a da se širom sveta prikazivala i na HBO i na Diznijevom Hulu ali i na Amazonu te, ako su uzeli pare od svake ove prodaje, ne čudi što su se odlučili za treću sezonu koja se dešava, prema trenutno dostupnim informacijama, u izolovanom delu Sahare (znači preko leda i vode do pustinje 😉 ), ali i takođe se nadovezuje na prethodnu (mada je komotno mogla biti i tada završena).
Prva sezona je zanimljiva i pristojna, druga ne samo da reciklira ideju već (i nažalost) i neke likove ali i ona je sa tehničke strane dovoljno kvalitetno uređena.
“Who Done It” aspekt funkcinioše dovoljno dobro u obe sezone te ako ste ljubitelj ovakvih priča i suštinski evropske produkcije (uz sve pluseve i minuse koja ona donosi) izdvojite vreme za ovih 12 epizoda.
Na skali od (1-5) ocena: 3/3-
