Nakon ne baš sjajnog početka u prve 3 priče iz prve sezone (a ovde će, kada bude objavljen tekst o tome, stajati i link ka njemu) već krajem 1987 godine stiže i nova tura epizoda o Inspektoru Morsu u tumačenju nezamenljivog John Thawa.
S0201: “The Wolvercote Tongue aka Volverkotski jezik”
Grupa američkih turista stiže u Oksford i gotovo odmah jedna od starica (turisti su matorci) biva pronađena mrtva u sobi. Ona je mrtva a nekakav nakit po imenu “Volverkotski jezik” je nestao.
Vrednosti ovog ukrasa vrednija je na simboličnom nego na novčanom planu i starija, sada leš gospođa, ponela ga je da bi bio izložen u lokalnom muzeju kao nedostajući deo drugog parčeta nakita/simbola sa kojim čini celinu.
Uskoro će još jedan (goli) leš isploviti iz reke a Mors i njegov verni narednik Luis započinju istragu.
Mada sam zaplet (i rasplet) i nije toliko zanimljiv ova epizoda ima sve one sastojke zbog čega je Mors bio toliko uspešan (mada u našim krajevima voleo sam ga samo ja…i još možda dvoje).
Galerija zanimljivih sporednih likova umešanih u slučaj, Mors/Luis tandem koji fercera sve bolje i bolje, John Thaw već postaje neodvojiv od svoje najpoznatije glumačke kreacije, i scenario koji, kao što napisah i nije kao misterija nešto naročito, ali je dovoljno zabavan i ritmičan da ljubitelji ovakvih krimića mogu sasvim uživati u njoj.
Na Morsovoj skali od (1-5) ocena: 3
S0202: “Last Seen Wearing aka Bila je odevena…”
Inspektor Mors dobija slučaj devojke koja je nestala 6 meseci ranije. Kako sam kaže, njemu daje slučajeve samo ako je upitanju ubistvo te od početka, svom dragom pomoćniku Luisu, natuca da je Valerie Craven (ime nestale devojke) mrtva.
Pravi razlog što je Mors dobio ovaj slučaj je taj da je Valerin otac moćan industrijalac sa vezama u policiji. Mada je Mors siguran da je devojka mrtva, nevoljno ali predano, kreće iz početka u istragu i prvi trag ka vodi ka mestu gde je Valerie poslednji put viđena.
To je (ženska) škola koju je posećivala koju vodi nadobudni direktor i njegova verna pomoćnica.
Uskoro stiže i razglednica, navodno napisana od strane Valerie u kojoj, naravno, piše “Da je dobro i da ne treba da je traže”…
Osim što je Mors ubeđen i dalje da je Valerie mrtva otkrivaju i potencijalni motiv…bila je trudna u trenutku nestanka.
Mors se oduvek snalazio kao riba u vodi kada je slučaj povezan sa “obrazovnim” institucijama. Doduše, ovde nije Oksford u pitanju ali ni ovi “niži” prosvetni radnici nikada nisu bežali od podmuklih zločina iz niskih pobuda i na svirepe načine.
Problem sa ovom je sličan kao i sa prethodnom. Sama misterija i nije baš neka te nema nekog preteranog intelektualno uživanja u pokušaju otkrivanja krivca.
Više prijaju Mors/Luis poštapalice nego razgovori sa besprizornim osumnjičenima.
Ima Mors i mnogo boljih priča.
Na Morsovoj skali od (1-5) ocena: 3-
Mors je pozvan da održi govor na univerzitetskoj večeri za grupu turista/studenata “letnje škole” i dodeli nagradu najboljem rešavaču ukrštenih reči (koje je lično sastavio). Uskoro će jedan od gostiju (Japanac) biti ubijen na ritualni način a Mors shvata da je svojim učešćem istovremeno postao i alibi glavno osumnjičenima.
Ovo je ubedljivo najgora epizoda “Morsa” a ne sećam se da sam i u originalnom gledanju pre nekoliko decenija pogledao slabiju.
Ne samo da je ovde Mors toliko patetičan u svom “ljubavnom zanosu” da vas je sramota gledati ga već je i zaplet tako loše koncipiran/režiran/napisan da je izuzetno naporno ovo ispratiti od kraja.
I sa tehničke strane ova kopija dostupna za gledanje izgleda očajno. Možda su upravo zbog “kvaliteta” odlučili da ne troše sredstva za restauraciju. A i sama priča nema veze sa nekim originalnim delom Colina Dexter-a (kažu da je za ovu epizodu dao samo ideju).
Kada ovde dodate i nekoliko uloga koje su histerično “over the top” ne može vas začuditi krajnja ocena.
Na Morsovoj skali od (1-5) ocena: 1
Poslednja, četvrta epizoda, druge sezone je snimljena po (istoimenom) prvom romanu o Morsu.
Priča ima sve sastojke zbog kojih volimo Morsa. Ubistvo devojke čije je telo nađeno na parkingu ispred paba.
Osumnjičeni koji se nalaze i u pabu ali i među misterioznim saputnicima auta koji ju je pokupio na autobuskoj stanici.
Tu su i zanimljivi svedoci naročito zanimljivi Morsu.
Tu su zanimljivi svedoci naročito zanimljivi svima nama jer su izuzetno napisani i šarmantno odigrani poput ove bake sa slike koja sledi.
A Mors ne bi bio Mors da slučaj nema bar neke veze sa Oksfordskim univerzitetom.
Na Morsovoj skali od (1-5) ocena: 4
