Ne znam da li je to bilo do raspoloženja iliti neraspoloženja ali gledanje filma “A Family Affair” je bilo jedno od najnapornijih iskustava (gledanja) u mom već dugom životu. Tačnije, da nisam “morao” da to učinim zbog vas dragi čitaoci, da mi vaše blaženstvo i mir nisu na prvom mestu ne bih se izlagao ovim tantalovim mukama već bih ugasio TV odmah posle 5 minuta.
Originalni naziv scenarija je glasio “Motherfucker” (ozbiljan sam) ali ovde će jedino biti ‘ebani gledaoci koji pogledaju ovo filmsko čudo.
Priča o 24 godišnjoj asistentkinji (koju okej glumi Joey King (The Kissing Booth (2018)) ) čija majka (Nicole Kidman The Prom (2020)) se smuva sa njenim poslodavcem, relativno uspešnim glumcem (Zac Efron ) svoj zaplet gradi na razlici u godinama između ovo dvoje tj. troje.
Majka je navodno starija od dečka 16 godina (u realnosti Kidman je starija od Efrona 21 godinu, 57vs36 g.) ali to uopšte nije problem.
Problem je što na prvu i praktično i jedinu smešnu scenu trebate sačekati nekih 20ak minuta (trnutak kada ćerka otkrije na gomili majku i svog šefa) a dotle a i nakon toga morate trpeti nemušti scenario/dijaloge koje izgovaraju dve voštane figure.
I dok mi je iskreno Zak Efrona žao jer je imao taj nesrećni pad kojim je slomio vilicu plus neku facijalnu bolest te sada više liči na Mikija Rurkija nego na sebe apsolutno je grozno šta je Nikol Kidman/Kidmen uradila od svog lica….
Nepodnošljivo…
ali možda će nekima od vas biti dovoljno da gledaju lepe prostrane Los Anđelovske vile u kojima žive bogati i dive… i verovatno je sam film duplo bolji od ocene koje ću mu dati…znači dvojka.
Na skali od (1-6) ocena: 1
