Ovaj australijski horor izazvao je talase oduševljenja kada se pojavio u svetskim bioskopima prošle godine. Ne samo da je sa skromnim budžetom od nekih 4 miliona dolara dogurao do gotovo 100 miliona već je u pitanju debi ostvarenje (relativno) popularnih youtuber-a Danny Philippou i Bill Hinzman a to je svakako uticalo na dodatni hajp.
Ako ste gledali film onda se svakako sećate ove balzamovane istetovirano išarane ruke koja služi za kontakts sa drugim svetom tako što je obuhvatite šakom i kažete “Pričaj sa mnom”.
To što takvu natprirodnu stvar tinejdžeri koriste radi organizovanja ludih zabava i to im je sve normalno i kul sam nekako mogao i da progutam (jer znate moju tezu da su današnja deca znatno, znatno gluplja od svojih roditelja…mislim, mi smo im ostavili Zemlju kao iz bajke a vidi u šta su je pretvorili…).
Takođe je režija i građenje nekih sekvenci napetosti koje vode do par zaista efektnih strašnih momenata i više nego solidna.
Glumci su uglavnom okej (ali neki morate priznati svojom glumom i ne doprinose baš uverljivosti onog što gledate) što je za ovakav ipak indie projekat takođe uspeh.
Ali ono što mi “sreću kvari” jeste scenario koji je prepun logičkih rupa (čak i za tupave tinejdžere) i mnogi postupci mnogih likova dovode vas u situaciju da vas ili nerviraju ili da jedva čekate da im se nešto strašno dogodi (jer, valjda je to poenta ovog…svakog…horor filma?).
Ako pojma nemate o pomenutom hajpu i nemate prevelika očekivanja moguće je da će te u ovom ostvarenju uživati i više od mene…a ni ja ne mogu reći da sam loše prošao.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
