Za film koji započne ovim citatom:
„Muškarci se plaše da će ih žene ismevati. Žene se plaše da će ih muškarci ubiti.“
Margaret Atvud.
smer u kome priča krene u drugoj polovini sasvim moguće je i očekivan ali, iz današnje perspektive, i prilično otužan.
A kada saznate da je film nastao na osnovu viralne kratke priče objavljene u Njujorkeru 2017 godine (napisala Kristen Roupenian) koje se drži gotovo u potpunosti osim već pomenutog (otužnog) kraja koji veze nema sa tom pričom upitate se ” a čemu sve ovo” (mislim, ja vam tu pričam/kenjam* u “vaše” ime a u stvari bilo bi lepo da sam prethodnu rečenicu pisao u prvom licu tj. u moje ime…ali to nije u duhu ovog filma jer on ima “poruku” upućenu svima nama…te što bi onda moja poruka “vama” bila lična).
Glavna junakinja je mlada Margot (britanska glumica koju znamo iz CODA (2021) ) koja, dok studira, radi na kasi lokalnog bioskopa (koji izgleda samo prikazuje stare filmove…sa Harison Fordom).
Za oko će joj zapasti jedan trapavi dugajlija koji redovno sam dolazi u bioskop (na filmove Harison Forda) te će sa njim, nakon kraćeg vremena, razmeniti i telefonske brojeve.
A gde su telefoni tu su i:
I tako, u prve dve trećine gledamo kako se njihov odnos razvija preko poruka a potom i njihovih (tragi)komičnih živih susreta. Sve to iz Margotove perspektive (često u filmu imamo scene u kojima ona nešto zamišlja a tu su i sekvence u kojima bukvalno priča sa samom (ali vizuelnom dodatom) sobom…mislim ne soba kao prostorija nego sa sobom kao sa Margot ).
I onda sledi ta treća trećina koja je toliko “originalna” kao da je i ona nastala na osnovu nekog članka ali ne u Njujorkeru nego u nekakvom wokeNjujorkNovaIformeru u rubrici “Nezadovoljna žena”.
Nije glavni problem ovog filma ta njegova veoma površna (na prvu loptu) agenda već to što je ona nevešto uklopljena u strukturu priče a kada se tu i našla autori nisu imali volje, želje ili hrabrosti da idu do kraja te je krajnji utisak “Cat Person” mlak…
A tek što nikako ne opravdava trajanje od čitavih 120 minuta je problem sam po sebi.
Ipak, zahvaljujući dobrim glumcima i tim nekim zanimljivim (a često komičnim) rešenjima krajnji utisak je ipak pozitivan…prosečan…ali pozitivan.
Čini mi se da bi u neka druga (i ne tako daleka) vremena kraj ovog filma bio realizovan i zamišljen kao završnica neke romantične komedije a ne u ovo u šta se pretvara…
Na skali od (1-6) ocena: 3/3-
