Moram priznati, bez kajanja, postoji neko perverzno zadovoljstvo u gledanju (imaginarnih) slika građanskog rata u Americi u kojima se Amerikanci međusobno ubijaju,bombarduju i istrebljuju..
A opet, kao neko ko je i boravio u Americi (više puta), moram priznati da nisam sreo gostoljubivije i draže ljude… Doduše i strašno i strasno naivne… Hoću reći, nije raja kriva što ima takve sultane i askere…
Sada kada smo raščistili moje ideološke pozicije što je inače od presudnog značaja u analizi ovog filma (koji se diči time da se maksimalno trudio da nema nikakve ideološke predrasude) vreme je da podelim mapu zaraćenih strana u ovoj (alternativnoj) verziji bliske budućnosti Amerike.
Dakle, iz razloga koji nisu u filmu objašnjeni, Kalifornija i Teksas se udružuju u ratu protiv lojalističkih država koji i dalje podržavaju predsednika (u trećem mandatu!). Neke druge države i nisu toliko aktivne u ratu a neke i ne znaju kojoj se strani prikloniti.
U svakom slučaju u toku je haos i beznađe a mi se nalazimo u samoj završnici ovog sukoba gde grupa novinara (Wagner Moura, Kirsten Dunst, Stephen McKinley Henderson) kreće ka Vašingtonu (iz Njujorka) gde im je cilj da naprave intervju sa predsednikom pre nego što Vašington (i predsednik) “padne” (jer su im protivničke vojske pred bedemima).
Na putu im se pridružuje mlada fotoreporterka kojoj je idol lik koji tumači Kirsten Dunst, čuveni fotoreporter sa svetskih ratišta.
Ono što sledi u ovom ratnom road-movie je niz događaja na tom dugom putovanju (jer ne mogu direktnim putem do Vašingtona već okolo) u kojima nam režiser i scenarista Alex Garland (Men (2022)) želi prikazati svu užas i besmislenost ratova…
To čini na jedan manje ili više uspešan način pretpostavljam u zavisnosti iz koje perspektive ga posmatrate. Pošto se Garland ovde ne opredeljuje ko su u ovom sukobu loši a ko dobri momci/devojke ostaje vam samo da prihvatite da su eto novinari (i “slobodna” štampa) oni za koje trebate “navijati”… a to je prilično teško.
Jer, valjda smo to svi do sada shvatili, slobodarski duh novinarstva i njihova sposobnost da “menja svet” je odavno prestao da postoji…ako je ikada izistinski i postojao.
“Građanski rat:: Svakom carstvu dođe kraj” (kakav imbecilni distrubuterski prevod!) na mene je ostavio prilično hladan utisak. Sa tehničke strane ovo je veoma dobro i profesionalno snimljeno, glumci daju sve od sebe i jesu uverljivi ali priča je lišena pravih ljudskih emocija.
Jesse Plemons (Antlers aka Rogovi (2021)) ovde ima malu ali upečatljivu ulogu u sceni koja bi trebala da nam ostavi i najjači utisak. Nesumnjiva činjenica je da ovde Plemons daje omaž Sergeju Trifunoviću iz “Turneje” (Gorana Markovića) ali isto tako je i nesumnjiva činjenica da je ta jedna scena iz “Turneje” deset puta ubedljivija i snažnija nego bila koja u ovom dvosatnom i praznom spektaklu…
Na skali od (1-6) ocena: 3
