Julia iliti slučajevi jednog kriminologa su u naše krajeve stigli sa Darkwood-om a trenutno ovu sagu nastavlja sa objavljivanjem Golconda. Pošto je ovo, igrom slučajeva, prvi tekst o ovom zaista kvalitetnom stripu iz Bonelli kuhinje, nešto više o "Juliji" sledi na kraju "epizode".
Oni koji su ranije čitali Juliu i u ovoj epizodi će pronaći sve one standardne “začine” zbog kojih volite ovaj serijal…ili ga možda i ne volite.
Priča o smrti poznatog voditelja, tako što će biti upucan u emisiji uživo pred milionskom publikom (i pred očima naše Julie), možda je i u ovo vreme aktuelna kada se setite Aleka Boldvina.
Osumnjičeni su glumac koji je pucao pravim mecima umesto ćorcima, bivša i sadašnja žena, familija i ekipa koja je ovaj događaj snimala…dakle, tipično proceduralno napravljena epizoda u kojoj imamo pitke dijaloge, simpatične (i možda već pomalo dosadne) “svađe” između Julije i “Džona Malkoviča” ali i prijemčiv a opet ne mnogo zanimljiv rasplet.
Znači, ukusno ali vidi se da je “jelo” spremano za široku publiku…bez nekih rizika…
Na Julinoj skali od (1-5) ocena: 3
a sada nešto više o ovom serijalu
“Julia” je u osnovi tradicionalni krimić koji u prvih 30-ak brojeva (koje sam tada, pre jednu deceniju pročitao) drži sasvim dovoljnu pažnju svojim dobrim, a poneki put i odličnim, scenarijom, sa pregrštom zanimljivih likova. Osnovna mana Julie je da nekad (bome često) dobra priča ima zbrzan i nedovoljno efektan kraj (ali svakako daleko bolji od napr. završetaka epizoda Dylana Dog-a koji nam Dylan isporučuje poslednjih godina pa i decenija).
Darkwood je ovaj serijal pokrenuo pa sigurno pre više od 15 godina (čini mi se negde 2009) i to tako (opet pokušavam da se prisetim) tako što nije krenuo od prvog broja jer je neki drugi izdavač iz exYU pokušao da ovaj serijal, neuspešno, dovede na ove prostore.
Ukupno su izdali 44 redovna broja a neki od njih su i dalje dostupni u prodaji. Nakon par godina, u vidu trobroja, Golconda je pokrenula nastavke ali i oni su baš nešto utanjili te smo evo do sada stigli tek do epizode 84.
Šteta. Julija je trenutno defintivno kvalitetnija od Čika (i njegovog ortaka Zagora) ili od nekih drugih, ovde mnogo više voljenijih serijala…
Za kraj, tekst koji je preuzet, nekada davno, sa sajta Darkwood-a a čiji link više ne mogu da nađem:
“„Postoji večiti razdor između onih koji traže činjenice i onih koji pokušavaju da shvate kako su te činjenice nastale. Za policiju je ubica uvek samo krivac. Kriminolog želi da sazna u kojoj meri je ubica i sam žrtva. Nasilje je uvek plod nekog drugog nasilja.“
To nam kaže Julija Kendal, glavna protagonistkinja serijala koji počinje sa stripom koji držite u rukama. Julija nije Nik Rajder, Hari Kalahan, Horacije Kejn, pa ni Filip Marlou; hvatanje ubice joj jeste primarni cilj – pri čemu koristi svoje znanje iz psihologije da bi se lakše zatvorio obruč oko zločinca i predvideli njegovi sledeći potezi – no, ona se trudi i da razume motive i korene koji su jednog čoveka na zločin naveli. Julija nije detektiv, ona je psiholog i kriminolog, što epizodama ovog serijala često daje gorak ukus, jer glavna junakinja nakon rešenog zločina otkriva i onu drugu stranu zločinca, ljudsku i tragičnu, na koju policija i javnost ne obraćaju pažnju.
Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, „baštengradu“ čije ulice i kvartovi nose imena po najrazličitijim biljkama. Muči je nešto iz prošlosti, neka strašna trauma koju je preživela – ali ne znamo koja. Bila je specijalni savetnik pri javnom tužilaštvu, ali je zbog spomenute traume digla ruke od svega i posvetila se karijeri predavača kriminologije na univerzitetu. Očigledno je odlična u svom poslu – ali i pored toga je nesigurna i sklona depresiji, usamljena i melanholična… makar u privatnom životu. Kad se silom prilika vrati traženju i analizi psihološkog profila serijskih ubica za policiju, vidimo kako ume da bude oštra i pronicljiva dok prikuplja činjenice.
Ta dihotomija između „slabašne“ žene i snažnog borca za pravdu daje Berardiju mogućnosti da istražuje lične tragedije i profesionalne pobede jedne iste osobe, pripovedajući nam svakog meseca podjednako priču o jednoj ličnosti koliko i o mračnim svetovima pojedinih kriminalnih umova i serijskih ubica. Nema sumnje da dobar deo svog uspeha Julija duguje upravo tom šarmu: publika voli da vidi humanizovane heroine, to znamo još od ranih dana čuvene Modesti Blejz. Kao i Modesti, i Julija ima svog „Vilija Garvina“, prijatelja Lea Bakstera, koji uvek priskače u pomoć preko svoje privatne detektivske agencije kad treba nešto dodatno istražiti van standardnih policijskih šablona. Leo je pored profesionalne pomoći uvek tu za Juliju, da je zaštiti i pomogne joj i kao profesionalac i kao prijatelj. Drugi predstavnik „jačeg pola“ u serijalu jeste policijski poručnik Alan Veb, s kojim Julija ima ambivalentan odnos: njihova prepucavanja koja su znana svima u policijskoj stanici stalno balansiraju između međusobnih prikrivenih simpatija i muško-ženskih neusaglašenosti u vezi s večitim temama. A za dodatne osmehe pobrinuće se i Emili Džouns, Julijina prijateljica i kućna pomoćnica koja na svoj specifičan, tvrdoglav način večito kritikuje, pa gotovo i „ugnjetava“ našu junakinju prekomernom brigom i dobronamernim savetima.
Drugim rečima – Julija je krimić, ali sofisticirani; njegova junakinja je odlučna spolja ali nesigurna iznutra.
Julija je čedo scenariste Đankarla Berardija, koji je na ovim prostorima poznat i hvaljen kao jedan od tvoraca vestern serijala Ken Parker. Nakon što je Divlji zapad učinio suptilnim, stari majstor Berardi rešio je da se oproba s jednim krimi serijalom i s junakinjom koja nije bez mana, a svakako nije ni bez straha. Ta ideja se dopala publici u Italiji: Julija je među najprodavanijim Bonelijevim serijalima, odmah iza „starijih kolega“ Teksa i Dilana Doga, a rame uz rame s Natanom Neverom. Mesečni serijal Julija 2005. dobio je i svoj Almanah zločina, godišnjak koji donosi vesti i zanimljivosti iz sveta krimića, kao i jednu novu Julijinu epizodu (i za sve vas koji se već zanimate – ne brinite, Darkwood će objavljivati i ovaj serijal kad na njega hronološki dođe red). Činjenica da je Julija uspela da se probije u tradicionalno „mačo“ Boneliju samo dodatno govori o Berardijevoj umešnosti da izmeša melanholičnu heroinu s veoma brutalnim ubicama.
Čitaoci će odmah primetiti da je Berardi u ovom stripu pribegao jednom triku: svi važniji likovi vizuelno su zasnovani na američkim glumcima. Sama Julija je, naravno, slika i prilika Odri Hepbern, Emili je crtana po Vupi Goldberg, poručnik Veb je Džon Malkovič, Ben Irving Džon Gudman, a Leo Bakster Nik Nolti iz mlađih dana.”
