Pogledajmo prvo trejler za “May”. Mada, ako niste gledali film i pojma nemate o čemu se radi (osim da je u pitanju horor) možda je bolje da ga preskočite…mislim na trejler…ne na film.
U svom debitantskom ostvarenju za koji je napisao i scenario Lucky McKee je stvarno bio lucky kada je uspeo da angažuje Angela Bettis (12 Hour Shift (2020)) da oživi na “platnu” lik May Canady.
May radi kao asistentkinja u veterinarskoj ordinaciji (zajedno sa Annom Faris) i živi u svom malom stanom u kome je jedinu “utehu” pruža rad za šivaćom mašinom (za mašinom šila sam… ) i društvo čudnovate lutke zaključane u staklenoj kutiji koju je dobila na poklon u detinjstvu od svoje “voljene” mati…
Ona je beskrajno usamljena i mašta o danu kada će konačno upoznati nekog momka koji će voleti onakvu kakva je…sa njenim “lenjim” okom…
Da, May ima ambliopiju koja se, ako se primeti na vreme i tretira, može često izlečiti u detinjstvu.
Kada upozna Adama (Jeremy Sisto) pomisliće da je on osoba koju je čekala čitav život ali pokazaće se da je to samo početak njenog potonuća u ludilo…
“May” započinje kao, doduše uvrnuta, romantična komedija u kojoj možda očekujete da će se “ružno pače” pretvoriti u labuda i verujem da su oni koji su slučajno naleteli na ovaj film (doduše teško da se na bilo kojoj televiziji ovaj film emituje “slučajno”) bili šokirani daljim razvojem priče.
Lucky McKee-ijeva vizija ipak bolje funkcioniše na papiru tj. kao scenario nego u njegovoj režiserskoj interpretaciji.
Drugačiji horor sa jednom izuzetno uznemiravajućom sekvencom (koja uključuje decu) i koji će se, čini mi se, više svideti ljubiteljima tzv. “arthouse” filmova.
Da budem iskren gledao sam ga suviše davno da bi ovaj tekst ima više od ovih par rečenica koje sam napisao.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
