“Miller’s Girl” je čedo Jade Halley Bartlett koji je ovaj scenario napisala još 2016 godine i koji je, eto konačno, u vidu filma (koji je Jade takođe režirala) ugledao svetlost dana pre koji mesec.
U centru, ove praktično duo drame (sa par ne mnogo zanimljivih sporednih likova), je 18-godišnja Cairo Sweet (trenutno ultra popularna Jenna Ortega ), usamljena i talentovana (za pisanje) devojka koja inspiraciju pronalazi u novom profesoru književnosti Jonathan Milleru (glumi ga uvek pouzdani Martin Freeman), piscu koji nikako da pronađe novi žar za pisanjem.
Ali ne pronalazi Cairo Sweet samo motivaciju za pisanjem (niti Jonathan Miller samo prepoznaje tu darovitost kod nje) već njen odnos sa svojim duplo (i više) starijim mentorom (u srednjoj školi) postaje znatno više od “normalnog”, učenik-nastavnik, naročito kada dobije temu da sledeći rad napiše u stilu Henrija Milera.
“Miller’s girl” hrabro otvara neke ozbiljne teme ali način kako je to prikazano i naročito kako se sve počne odvijati u poslednjoj trećini filma (koji inače traje skromnih 90ak minuta što mu je svakako plus) čine gledanje ovog dela prilično nezahvalnim.
To što u ovom gradiću negde u Tenesiju naizgled niko drugi ne živi, osim ovih par likova koji se pojavljuju u filmu, možda je posledica manjeg budžeta ali svakako nimalo ne doprinosi ubedljivosti.
Zato prilično “normalno” deluje da se dve srednjoškolke zagledaju u svoje profesore jer u filmu praktično i nema nikakve interakcije sa ostalim srednjoškolcima (ako se i kada se pojave jer je škola gotovo uvek fantomski prazna) te su ova dvojca sa gornje slike “jedino muško”.
Zato ta završnica kada “Miller’s girl” postaje sasvim druga vrsta filma (neću pominjati šta je u pitanju zbog spojler-a) već našu smanjenu pažnju (jer se čitava halabuka koja se podigla oko navodno neprimernih scena Jenna Ortege i Martina Freeman-a u stvari svodi na nekoliko tekstualnih pasusa koji se “čitaju” i koji, zaista liče na pornografsko imitiranje onog kako piše Henri Miler ili napr. Bukovski) pokušava da usmeri ka priči u kome više nije jasno ni ko je “zločinac” a ko je “žrtva” i za koju nas, sasvim iskreno, baš briga…
Na skali od (1-6) ocena: 2+
