“Na ivici raja” (na engleskom The Edge of Heaven) je te 2007 godine dobio Zlatnu palmu za scenario i bio je nemački kandidat za Oskara. Zanimljivo je da je upravo dobio tu nagradu (scenario) a baš je scenario Fatih Akina i “najskandalozniji” element ovog, inače, sasvim pristojnog filma.
Prvi kadrovi se odvijaju u Turskoj gde vidimo mladića (kasnije ćemo saznati da je u pitanju Nejat Aksu, profesor germanistike u Bremenu) koji kupuje neke potrepštine na benziskoj pumpi. Seda u kola, i uz etno zvuke, ulazi u tunel.
Sledi natpis belim slovima na crnoj podlozi: “Yeter’s Death” i mi se prebacujemo u Nemačku, Bremen, gde upoznajemo udovca Ali Aksu-a koji, nakon par susreta, nudi zajednički život lokalnoj prostitutki Yeter.
Potrebno je samo da živi i spava samo sa njim i svi “troškovi” će joj biti nadomešteni. Yeter ima ćerku koja studira u Instanbulu i pre svega zbog nje se bavi ovim “poslom”, šaljući zaradu da bi finansirala njene studije.
Ali Aksa je otac Nejata Akse.
Znamo da će se ovo prvo poglavlje (od ukupno 3) završiti sa Yeterovoj smrti ali neću vam više otkrivati radnju filma. Zato što je priča epska…višeslojna…ambiciozna… Multikulturalna, turska, nemačka, gastarbajterska…
Pa opet…nalik je jeftinu sapunicu…
Faith Anakin Skajvoker tj. Fatih Akin ima jasnu ideju šta i na koji način želi da nam ispriča ali problem sa njegovim “figurama” postavljenim na ovoj šahovskoj ploči sudbine je u činjenici da one često (figure/likovi) odigraju poteze koji su totalno namešteni.
Ako je potrebno dati mat u 3 poteza Akin će žrtvovati i kraljicu i topa i lovca i ako realno igrač ima na raspolaganju još nekih drugih deset poteza koje kada bi odigrao ne bi bilo šanse za matom u 3…ma ne bi bilo šanse uopšte za matom.
Hoću da kažem “sve i sve” ali nakon prvog poglavlja ama niš’ nisam poveravao u ona dešavanja koja su usledila…
Lepo je to što je ovde kao sve “povezano” i to što na “sudbinu nema uticaja” ali ta fora sa “pomešanim rolnama” niti je tada bila nova niti je ovde baš tako superiorno upotrebljena. Krug je zatvoren i “Pre kiše” i u “Petparačkim pričama” a vala i u našim “Krugovima” Srdana Golubovića (mada je to film iz 2013).
A ni Hana Šigula ovde nije baš nešto dobro glumila.
Ako zanemario sve to (a mnogima to apsolutno neće smetati) “Na ivici raja” je pamtljivo (ali ne i nezaboravno) ostvarenje evropske kinematografije… sa sve svojim, sada veoma (tužno) smešnim, dijalozima na temu “vrednosti EU” (a na konto prijema Turske u tu istu uniju).
Na skali od (1-6) ocena: 3+
Film sam odgledao na online platformi MUBI. Ako se prijavite preko linka imate 30 dana za džabe...
