29 februara 1976 godine na televiziji Beograd (i na JRT) u 20h i 5 minuta emitovana je prva epizoda “Salaša u Malom Ritu”. Naš saradnik TutaMuta nam je ostavio gomilu svojih beležaka i dnevnika a među njima smo pronašli i njegova pisanija u doba kada je ova serija išla premijerno. TutaMuta se potrudio da te tekstove konačno i malo uobliči i dotera te evo i nastavka. A i Biograf više nije sa nama…pa je MutaTuti lakše !
- "Milanovog brudera Peru gledao sam u "Kapelskim kresovima" i "Otpisanima". Glumi ga Miroljub Lešo"
Selo Mali Rit ne postoji u stvarnosti ali u ovoj seriji je tako dobro i realno prikazano da bih mogao da se očas posla snađem u njemu.
Široka i dugačka glavna ulica i kuće u-šorane sa leve i desne strane. Centralno mesto čine mali trg na koji gleda krčma i crkva preko puta. Tu je odmah i nemačka kasarna.
U “Ošišanoj glavi” centralno mesto zauzima dečak Vasa. Epizoda počinje sa njegovim šišanjem na nulu (sa kojim nije baš zadovoljan) što pokreće niz događaja koji će kulminirati na kraju epizode i koji će i, naizgled miran, Mali Rit gurnuti u ratni požar.
U Rit stiže kamion pun zarobljenika, paora koji su neuspešno čuvali žito u susednom selu.
Vođa lokalnog garnizona Riđi koristi tu priliku da se osveti Milanovoj porodici i od nje zaplenjuje hranu potrebnu da usluži novopridošle vojnike. Pero se sklanja u obližnji vinograd.
Ali vratimo se Vasi.
Jurenje guski u ritu, u blatu i vodi, bezbrižno glupiranje i igranje…kao da su prava deca… a tada, bez obzira na rat, oni su još bili upravo to…deca.
Milan je dobio “ausvajs”* da bi mogao da odnese namirnice za veliku gozbu nemačkih vojnika koja se sprema u Pajinoj kafani.
*ausvajs beše jedna od najpopularnijih reči u mom detinjstvu...uz Šnel, Halt i "Op trt gevezen zajn", primedba DeHičkoka.
Pošto Milan žuri da izvesti svog brata (skrivenog u vinogradu) kako se odvija situacija i šta mu je činiti, uz veštinu Toma Sojera, uspeva da ubedi Vasu da on odnese vodu u kafanu za vojnike tako što mu ustupi ausvajs.
A dobri Vasa videvši nesrećne žedne (zarobljene) zemljake prvo njima ponudi kofu sa vodom što izazove strašnu reakciju Riđog.
To poniženje dovodi do Vasine odluke koja će imati dalekosnežne posledice.
I ovako sam Vam možda previše otkrio iz sadržaja ove epizode te ću se zaustaviti tu pri samom kraju…
Tokom čitave epizode, malo po malo, raste tenzija i mi gledaoci a i deca protagonisti shvatamo da rat uopšte nije šala.
“Ošišana glava” je još bolja od “Velike ribe” i sve deluje da prisustvujemo premijeri jedne od ponajboljih serija koje nam je televizija Beograd (a i šire) podarila.
Sledeća epizoda se zove “Gospodin Georg Šicer” i ako me pamćenje dobro služi do sada se nismo susreli sa tim gospodinom.
Ovde je kraj dnevničkih zapisa TutaMute o ovoj epizodi a evo šta nam je spremio novo
Pokušao sam da pronađem u šta su izrasli dečaci koji su glumili Vasu (Ljubomir Živanović) i Branka (Milan Kuruzović) ali osim još nekoliko dečijih uloga nemam drugih informacija o njima.
Ako neko zna nešto više o njima neka slobodno ostavi komentar ispod ovog teksta.
Ali zato o Vlastimiru Gavriku, scenografu ove serije i legendi jugoslovenske kinematografije može se pisati do prekosutra…
Gavrikovo umeće i talenat udenuto je u 84 filma (domaćih i međunarodnih koprodukcija) i u nekoliko domaćih serija (osim “Salaša”, tu su napr. i “Kamiondžije”)
