Pre neki dan stiglo mi je Biografovo pismo. Osim ovog kratkog teksta koji je zamolio da objavim pred istek 2023 poslao mi je i svoje kredencijale za logovanje. Ako ništa drugo sada znam da je u trenutku slanja bio živ....tamo negde u pećinama Amazona.... Vaš DeHičkok
“U klasiku Williama Wyler-a (The Best Years of Our Lives aka Najbolje godine naših života (1946)) trojca prijatelja veterana/preživelih iz Drugog svetskog rata, fizički i psihički obogaljeni, vraćaju se kući pokušavajući da nastave sa svojim životima. I ne znaju da njihovi košmari tek počinju…tamo gde su mislili da će naći utehu i spasenje…
Dve godine kasnije (1948) Max Ophüls snima jednu od ponajboljih melodrama u istoriji tog filmskog žanra “Pismo nepoznate žene” (Letter from an Unknown Woman). To pismo (kao i film) započinje rečenicom:
U trenutku kada budeš čitao ovo pismo ja ću verovatno biti mrtva…
By the time you read this letter, I may be dead….
iz Pisma nepoznate žene
Ne želeći uopšte da poredim sebe ili moja pisanija sa ovim klasicima moram vam ovo reći dragi moji prijatelji…
U trenutku pisanja ovog pisma ja sam već bio mrtav….
…a to nisam znao…. bio sam ubeđen da živim jedan život a u stvari sve ono u šta sam verovao o drugima i pre svega o sebi bila je samo iluzija. Laž. Prokleta iluzija.
“”La Grande Illusion” je klasik Jean Renoir-a iz 1937 godine od koga ću ovde ukrasti samo naziv.
“Velika iluzija” beše “sve ono što znam o sebi…i ono što znam o tebi” i da “to je tako samo malo….”…
Postoje događaji koji vam promene život iz korena a postoje i oni koji vam izvuku temelje na kojima ste uopšte taj život zasnivali i bilo gde da se okrenete ne prepoznajtete više nikog i ništa, da li zagledani u prošlost, hvatajući dah u sadašnjosti ili pokušavajući uopšte negde u mraku da napipate budućnost.
I dok ovaj specifičan događaj (ili niz događaja o kojima nisam ništa znao…a sada znam) u nekom periodu vašeg bivstvovanja može i pozitivno uticati na vas, na mene je pao luster/klavir/kofa svinjske krvi iz “Keri” u ono životno doba kada više nema povratka nazad i svakako nema “svetle i divne” budućnosti…
Kad sad pogledam sebe u ogledalu uopšte više ne prepoznajem to jadno patetično nesnađeno i mnogo glupavo stvorenje…
Najgore i najbolje od svega, ova 2023 godina je bila moja najgora godina života ali istovremeno i najbolja od onih koje mi tek slede…ako odlučim da im se uopšte i dalje prepustim…
Nije fer… jebeno nije fer… “
Pismo napisano 29.12.2023 u jednoj od bezbroj pećina Amazona
Biograf
