Dok ne izađemo iz ilegale zbog novih vlasnika sajta a i dok nam nam radi nalog za pristup ovom svetom mestu (ala Đorđe Kadijević) pokušaćemo, Gimitrije i ja, da ipak objavimo nekoliko tekstova…kratkih ali ubitačnih.
Film “Dual” nije ubitačan ali će možda biti interesantan ljubiteljima malih skrajnutih/skrenutih/iščašenih SF priča koje bi, u ovom slučaju, mnogo više prijale kao napr. epizoda “Black Mirrror”-a nego kao celovečernji film.
U nekoj alternativnoj sadašnjosti/budućnosti ukoliko imate nekakvu smrtonosnu dijagnozu možete se odlučiti na proces kloniranja kojim će nastati “osoba” koja vas može zameniti i pružiti neku vrstu utehe bliskim ljudima koje ostavljate (odlaskom na “drugi svet”).
Sarah (Karen Gillan) doduše nema mnogo bliskih ljudi u svom životu ali ipak pristaje na tu proceduru kada joj doktor saopšti strašnu dijagnozu.
Zaplet tj. drama u ovoj satiričnom pogledu na probleme izolovanosti i nedostatka emocija u savremenom društvu nastaje kada se utvrdi da Sarah nije ipak smrtonosna bolesna i da će morati da se spremi na duel sa svojim dvojnicom u kojem samo jedna može preživeti (takva su pravila ako klon izrazi želju da nastavi svoje bivstvovanje)
Ovde sam preskočio info o tome kako Sarinog klona mnogo bolje prihvataju nego nju samu…
Elem, da vas ne gnjavim više….”Dual” traje nekih devedesetak minuta ali osim te interesantne početne ideje (na stranu to što eto u tom svetu imaju tehnologiju za kreiranje savršenih klonova ali nemaju znanja da leče smrtonosne bolesti) film se u drugoj polovini pretvori u čudni omaž napr. Roki serijalu (sa sve tipičnom spotovskom montažom trening sesija).
Nekako se najbolje stvari u filmu dese u prvih 30 minuta i “Dual” se jedva nekako dovuče do samog kraja… Prosek…
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
recenzija: DeHičkok (Prle)
