Liebes Kind aka Drago dete (2023)

Svi žudimo za porodicom...

Priča počinje bekstvom žene iz objekta bez prozora. Tamo je živela sa dvoje dece koja su dugo bila u vlasti kidnapera. Kidnapovana žena je takođe povezana sa slučajem nestale osobe Lene Bek, koji je bio nerešen 13 godina. Nakon uspešnog bekstva, žena doživi nesreću i odvedena je u bolnicu sa svojom navodnom ćerkom Hanom (uvodni tekst nastao uz pomoć google translate alata)

u trenutku pisanja teksta ova serija je i dalje bila među top 10 Netflix-a.

Direktno producirana od strane Netflix-a ova nemačka serija je izgleda najava talasa mnogih projekata koji će stići i iz Nemačke ali i Evrope u narednom periodu na ovaj striming servis. Upravo ta svetska “trpeza” dostupna na klik je možda i glavni razlog zbog čega sam i dalje pretplaćen na Netflix. Jer, priznali to vi ili ne, poslednjih godina ono što dolazi iz Amerike retko kada je vrhunskog kvaliteta, te mi je, nekako lakše, da gledam nešto što je suštinski prosečno a da je smešteno u neke “egzotične” krajeve, mesta, i zemlje…egzotično poput Nemačke. (ovaj pasus a i ono što sledi je napisano uz pomoć analitičko filozofskog psihijatrisko alternativnog (i malog) moždanog aparata autora ovog teksta koji se online odaziva na ime DeHičkok)

Tu je (i na gornjoj slici i u seriji) inspektor koji je radio na slučaju nestale tinejdžerke Lene i koji misli da je ova žena (trenutno u operacionoj sali u borbi za život) možda upravo ona.

Kada se otkrije da je kod misterioznog otmičara ostalo mlađe dete a i da plavokosa devojčica Hana možda i nije baš onakva kakva se predstavlja sledi užurbana trka sa vremenom. Ali ni otmičar ne želi čekati te preduzima korake da prigrabi nazad svoju “porodicu”.

Ova šestodelna serija je nastala po romanu (i naravno bestseleru ali nemačkom) iz 2019 godine Romy Hausmanna koji je svoju inspiraciju pronašao u užasnom slučaju Natashe Kampusch (koja je pobegla od svog otmičara 2006 godine).

Kao psihološka drama na takvu temu ovo i korektno funkcioniše ali je takva tema u međuvremenu toliko puta bila obrađivana da vam teško “Drago dete” može biti nešto mnogo zanimljivo.

Sama misterija je veoma tanana naročito kada se razotkrije ko je otmičar čije se lice, pokazaće se na kraju, sasvim nepotrebno krije.

Što se tiče produkcije sve je na visokom nivou. Glumci su solidni, režija zanatski korektna, fotografija odlična te je ovo svakako gledljivo… gledljivo i prosečno.

Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+

DeHičkok
DeHičkok

Poznat kao ljubitelj TV serija, De Palme i Hičkoka, ovaj naš već stari član dolazi sa virtuelnih mesta poznatih kao Znak Sagite/Darkwood. Ne pije, ne puši i ne psuje. Omiljen mu je junak Bozza Vampir a omiljena boja žuta (giallo). Zadužen je da pokrije sve što može da se prekrije..

Articles: 238

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.