Kada su belci proterali, pardon, poslali u rezervat pleme Osage sa njihovih ognjišta uz reke Misuri i Misisipi (između ostalih i sa područja Ozark) nisu imali pojma da će tamo, u tom delu Ohaja, biti pronađena nafta. Crno zlato 20 veka.
Ubrzo nakon tog otkrića pripadnici Osage postaju izuzetno bogati (zahvaljujući naftnoj renti) ali to donosi priliv i raznih hoštaplera koji ne prezaju ni od najgorih zločina da bi se dočepali tog bogatstva. “Killers of the Flower Moon”, baziran na istinitoj priči i istoimenom romanu, bavi se periodom “Osage Indian murders” kada je tokom dvadesetih godina prošlog veka ubijeno preko 50 Osaga.
Sve te smrti su od strane lokalnih korumpiranih doktora i šerifa proglašavane uglavnom prirodne ili, u najgorem slučaju, samoubistvom (tako što je napr. sam sebi pucao u potiljak).
U središtu priče je lokalni moćnik (inače veoma poštovan kod Osaga) William King Hale (odlični Robert De Niro) koji organizuje ubistva vlasnika naftnih licenci a jedan od načina sticanja imovine je i ženidba njegovih ljudi sa indijankama.
Jedan od njih je i njegov nećak Ernest Burkhart (Leonardo Di Caprio) relativno zgodan i ne baš mnogo inteligentan lik koji dobija zadatak da se oženi sa Moli, jednom od naslednica velike naftne rente. “Problem” je što ona nije jedini naslednik već to deli sa svojim sestrama te William kuje plan kako da se tih rivalki reši “prirodnim” putem.
Naravno, nakon toga je na redu i Moli.
I to vam je ukratko, priča koja se odigra u nekih prvih 30ak minuta filma koji inače traje gotovo 4 sata. Epski po trajanju i epski po stilu pripovedanja ovo ipak nije među boljiim Skorsezeovim filmovima.
Da odmah razjasnim moje “početne” pozicije. Veoma volim Skorsezeove filmove. Njegovim najboljim smatram “Taksistu”, “Razjarenog bika” ali napr. i “Doba nevinosti”.
Slabiji su mi “Rt straha”, “Bringing Out the Dead” ali napr. i “The Departed“ (za koji je dobio svog jedinog oskara što je samo dokaz koliko je ta nagrada, naročito poslednjih decenija, postala totalno nebitna).
Sa druge strane, negde baš otprilike u doba kada je započeo saradnju sa Leonardom De Kaprijem prestao sam da pratim njegovu filmografiju. Tako da osim pomenutog oskarovca i filma Shutter Island (2010) i Hugo (2011) ovo je jedini njegov film iz 21 veka kojeg sam pogledao (te ako pogledate filmografiju shvatićete šta sam sve propustio).
Takođe, kada kažem slabiji Skorseze to samo znači u kontekstu njegovih radova te i njegov prosečni film je za klasu bolji od većine drugih.
Osim što je definitivno predug negde već nakon sat vremena ukapirate da su glavni protagonisti, heroji i negativci, ljudi sa ograničenim IQ. I dok razumem naivnost američkih starosedelaca (jer su nam je bezbroj puta predstavili putem raznih medija od literature do stripova) nekako je naporno gledati četiri sata grupu, da prostite, morona (koji su dodatno bez ikakvog morala i humanosti) kako čini grozne zločine…
Okej, razumem, svi su uključeni u to…svi belci u gradu znaju šta se tu dešava i niko ništa ne želi da preduzme protiv toga…jer, Osage su “ćebad”, Osage su niža rasa…Osage možeš ubiti ko psa jer nikog nije briga.
Ali, majku mu staru…svi ti belci su mnogo mnogo glupi…toliko da su neke scene na ivici komedije. Toliko da u nekim trenucima u kojima učestvuju i likovi De Nira i De Kaprija prosto se pitam da li je stvarno Skorsezeova namera bila da ovo bude nekakva crna komedija.
Da li je moguće da i De Niro i De Kaprio tu jednu (kao primer među mnogim drugim) scenu u zatvoru igraju u tako karikaturalnom/grotesknom modusu a da to nije instrukcija od strane Skorsezea ka njima ? Da li je moguće da to niko od vajnih kritičara nije zapazio i tako nešto zapisao/rekao jer baš sam se potrudio da pronadjem da li iko u kontekstu “Ubistva pod cvetnim mesecom” pominje i taj komični element.
“Killers of the Flower Moon” ima karakterističan Skorsezeov pečat, ima nekoliko spektakularnih scena, predivno je usnimljen i ima u nekoliko epizodnih uloga odličnu postavu muzičara (mislim na prave muzičare koji ovde glume) plus, nedavno preminuli, Robbie Robertson je zaslužan za soundtrack.
Privilegija je gledati novi film ovakvog majstora koji će naredne godine napuniti 81 godinu. Možda je ovo i poslednja takva prilika na velikom platnu…
Na skali od (1-6) ocena: 3+
