U maju 1980 godine publika je prvi put čula za Jason Voorhees-a i kamp na “Kristalnom jezeru”. Bio je to početak divne porodične priče o Jason-u i njegovoj mami…i gomili klinaca, uglavnom tinejdžera koji će u tom kampu doživeti neke od svojih najlepših trenutaka…
Sean S. Cunningham, o čijem režiserskom talentu možemo i diskutovati, imao je ideju (i želju) da iskoristi drugi značajan “horor” datum nakon ogromnog uspeha Halloween aka Noć veštica (1978) za novi film. Scenario još nije bio ni napisan ali Cunningham, kao vešt biznismen tj. producent koji se već okušao u horor žanru, objavio je sledeći oglas u Variety časopisu.
Osim naravno želje da reklamira film (i eventualno prikupi neka dodatna sredstva) Cunningham je na ovaj način ispitao da li je neko drugi došao na sličnu ideju sa naslovom tj. sa “Petak 13” datumom. Niko se nije javio, niko se nije pobunio i “Friday the 13th” je tako stekao pravo na svoje “ime”.
Scenario (napisao ga je Victor Miller) je veoma jednostavan. Nakon nekoliko decenija nakon što je obustavljen rad kampa (zbog raznoraznih tragičnih incidenata) lokalni preduzimač Steve Christy pokušava da ga vrati u život.
Za buduće kamp predvodnike angažuje grupu mladih koji će mu, par nedelja pred početak sezone i prvih dečijih “četa”, pomoći oko sitnih popravki.
Petak je trinaesti i zabava može početi.
Neko, za koga ne znamo ko je, jednog po jednog eliminiše iz te zabave…doživotno. Ubrzo stiže i nevreme praćeno obilnom kišom i grmljavinom. Spušta se mrak nad kamp.
Jedna od najčešćih zabluda (i trik pitanja) koje većina od nas ima jeste da je ubica u “Petak 13” lik sa maskom po imenu Jason Voorhees.
U prvom delu za njegovo ime čujemo tek u nekih poslednjih petnaestak minuta filma a pravi ubica je, sledi spojler koji suštinski uopšte nije spojler, njegova majka (glumi je Betsy Palmer).
Ona je kivna na kamp i na sve koji rade u njemu jer se nekada davno njen sin udavio u jezeru te je ona već nakon toga krenula da ih ubija. A sada, sada kada preti novo otvaranje, šta će žena da radi osim ponovo da ih “ubedi” da ga zatvore. Jedna je majka.
Zbog čega ovo što sam vam otkrio neće uopšte uticati na “uživanje” tokom gledanja filma (ako već niste do sada odgledali) ?
Zbog toga što su sva ubistva snimljena iz POV (pogled iz prvog lica) perspektive te mi ubicu i ne vidimo. Ne samo što ga ne vidimo nego glumica Betsy Palmer tj. njen lik se pojavljuje na samom kraju filma i direktno nam kaže da je ona ta koja ubija (znači nije neki od likova kojeg ste do tog trenutka već upoznali pa sam vam kao razbio misteriju…misterije ovde nema).
I sve dok se ona nije pojavila “Petak 13” je sasvim solidan slasher film. Zanimljiv, ne sa nešto strašnim i napetim scenama, ali svakako zanatski dobro režiran i sa glumcima koji ispunjavaju svoju funkciju.
A to je, u slasherima, dovoljno da već budeš bolji od većine iz tog perioda. Ono što sledi sa gospođom Voorhees je na nivou parodije i sadrži niz neverovatno tupavih scena u kojima “Final girl” radi mnogo glupe stvari…koji možda za tu 1980 godinu i nisu bile tako glupe ali iz današnje perspektive mogu vam biti samo smešne.
Uprkos toj završnici (koja ipak sadrži jednu lepu scenu i tu ne mislim na onu sliku koju sam već pokazao) a i zbog toga šta je tek usledilo u ovoj franšizi krajnja ocena je i više nego solidna.
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
p.m. post mortem
Niko iz glumačke družine iz prvog dela nije napravio neku značajniju filmsku karijeru (ako ne računamo Kevina B. ). I dok većina njih nije imala želje a neki ni talenta da bi se okušali u toj lepoj ali u Americi nemilosrdnoj profesiji Adrienne King je postala zvezda nakon prvog filma. Pojavila se i u nastavku iz naredne godine ali samo kao kameo uloga. Razlozi nisu bili umetničke prirode…
Taj uspeh doneo je i pravi horor u njen život. Progonitelj-manijak je otkrio gde živi i gde izlazi. Slao joj je tajno snimljene fotografije njenih kretanja, ostavljao ceduljice ispred njenih vrata koje nisu bile romantične već preteće prirode (mada, generalno, ostavljanje ceduljica ispred nečijih vrata teško da može biti samo romantično).
Da užas bude veći manijak je postao i deo njenog pravog okruženja, prijatelj/poznanik iz Njujorka. Na kraju, kada je provalio u kuću njene sestre u Kaliforniji (gde se Adrienne u bekstvu preselila) na scenu je stupila policija i FBI i napasnik je identifikovan i uhapšen.
Proveo je samo neko kraće vreme u zatvoru…mislim, ipak je nije ubio, zar ne ?
Adrienne je napustila svet glume odmah nakon tih događaja, preselila se u London i nije se više pojavila u nekom filmu gotovo tri decenije (osim što je povremeno radila kao voice/glasovni glumac na nekim projektima).
Zbog traume koje je obeležila njen čitav život i dalje se veoma retko pojavljuje u javnosti i uglavnom izbegava popularna okupljanja/konvencije ljubitelja ove franšize.
Udata je i nema dece.
