“Plava buba” tek što se pojavila u bioskopima a evo u trenutku pisanja ovog teksta više se u njima i ne prikazuje.
I na globalnom nivou “Blue Beetle” je doživeo box office katastrofu i drugi je u nizu DC film koji prolazi kroz tu golgotu…ako ne računam gotovo sve prethodne DC filmove.
Ovaj tekst kao i naredna dva koje slede nastao je nakon akcije od 29.08.2023 kada su ulaznice u svim bioskopima koštale samo 200 rsd. Gimitrije Verzić inače ne voli da se muva po tim mračnim mestima (jer ga asociraju na, trenutno nedostupnu, "Bioskop Slobodu" epizodu iz BVIZ serijala). "200 kinti ufur" prvi deo...
Verovatno i kao 99.99% publike ni ja nisam imao pojma ko je i šta je “Plava buba” i da tako nešto uopšte postoji u DC univerzumu.
Radnja je smeštena u (izmišljeni) grad Palmera City (Teksas) koji je naseljen uglavnom latino populacijom i koji, kao i svaki pravi grad (pa bio on belački, crnački ili ružičasti), ima jasno fizički odvojene (rekom) dve celine, bogati i siromašni deo. Beograd na vodi i Beograd ispod vode.
Smešno je što će te “kritike” kapitalizma sada videti pre svega u holivudskim produktima namenjenim zabavi najširih narodnih masa ali kao i većina sastojaka te “fast food” produkcije sve je to dato na površni i banalni način.
Glavni junak, sveže diplomirani Jaime Reyes (Xolo Maridueña), vraća se u Palmera City svojoj voljenoj porodici i potrazi za poslom (u tom bogatom kvartu gradu u kojem dominira kula kompanije Kord).
Dočekaće ga takosi ali i ne baš lepe vesti o tome da mu je otac ostao bez auto radionice i da imaju samo nekoliko nedelja do isplate rate za hipoteku ili će ostati bez doma.
Sestra Milagro (verovatno su joj roditelji dali ime jer im je to omiljeni film Roberta Redforda) mu pronalazi posao u luksuznom pansionu kao “pomoćno osoblje” i onda se odigrava najvažnija scena u filmu.
Ona (sestra) poželi da se “isprazni” u toaletu koji nije namenjen posluzi, brat joj čuva stražu dok Milagro kaki, a u tom trenutku se pojavljuje Viktoria Kord (Susan Sarandon).
Viktoria se oštro sukobljava sa svojom nećakom Jennifer (glumi je brazilka Bruna Marquezine inače 6 godina starija od Xolo) o tome u kom smeru je potrebno usmeriti kompaniju a i o “tajnom oružju” (u obliku skarabeja) koji je sakrio Jenniferin otac a Viktoria ga upravo pronašla na Antarktiku.
Tu svađu iz prikrajka posmatra Jaimie a kada stvari postanu opasne po Jennifer, javlja se džentlmenski nagon kod Jaimie i on hrabro istupa u njenu zaštitu.
To dovodi naravno do njegovog otkaza…
Dakle da Milagra nije poželela da se olakša od filma “Plava buba” ništa ne bi bilo. Taj događaj pojašnjava reklamni tekst koji je pratio promociju ovog filma:
Akciona, moderna priča koja daje svež, zabavan pogled na žanr superheroja u kombinaciji odličnog humora, akcije i emocija koji se ne smeju propustiti.
Ova epska avantura istražuje kako Hajmi Rejes, običan mladić koji je tek diplomirao na fakultetu, nevoljno odgovara na poziv tajanstvene i moćne relikvije koja zauvek menja njegovu sudbinu. On uz pomoć svoje porodice i izvanrednog tehnološki naprednog super odela … otkriva da može spasiti svet.
Šegu na stranu, “Plava buba” je u početku bila stvarno zabavna bar kao i prvi put kada sam video “Plavog slona”.
Dopala mi se ta “familija” dinamika, porodica Reyes je baš simpatična i nekako ti je drago da vidiš obične ljude koji se sticajem okolnosti nađu oči u oči sa “neobičnim” ljudima aka “Moćna korporacija”.
Ali avaj…kada skarabej postaje centralni deo priče (negde nakon prvog sata) sledi onaj užasno monotoni deo u kojima se naš superheroj mora suočiti sa “njihovim” “superherojem” i u kojem dominiraju dosadni CGI efekti i situacije koje smo već milion puta videli i prežvakali u nekim drugim sličnim (i ako ništa drugo zabavnijim) filmovima.
Jedna od zajedničkih boljki svih ovih filmova je nedostatak pravog negativca koga vredi “mrzeti” te ni ovde Susan Sarandon ne dobacuje ništa više od “histerične babe ala Hilari Klinton”.
Uključenje porodice u finalni segment priče kao neophodne za rešenje situacije jeste “originalno” ali njihov doprinos u pojedinim delovima dodatno ruši već lošu dinamiku filma i pojedine “fore” i gestovi umesto da budu efektno smešni izazivaju samo dodatno “zevanje”.
Sam kraj filma (koji nema nikakve više veze sa CGI bitkom) donosi nekoliko meni dragih sentimentalnih momenata zbog kojeg će krajnja ocena biti nešto bolja nego što možda objektivno zaslužuje.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
