Umesto vrelog giallo leta, kako nam je krenulo, ovo leto je trebalo biti posvećeno filmovima koji se bave prirodnim katastrofama. Mada, film koji predstavljamo, predstavlja nešto najgore što može da se podvede pod giallo...to jest, ovo vam je giallo onako kao što je i ona žuta linija koja vam se ukaže kada skinete (bele) gaće.
Prolog
—–
Zemun, leto 1988
—–
U video klub “Magnum” ušetao je kovrdžavi dečaćić od tek nekih dvanaestak godina. Njegovo ime beše Joca i on je već dvadeset godina bio najverniji čitalac sajta www.bozzavampir.com. Tek što je dobio video rekorder i hteo je konačno da pogleda neki giallo film o kojem je do tada samo mogao čitati na svom omiljenom internet sajtu.
-“Dobar dan.” reče.
-“Dobar dan” progovori Đura, vlasnik video kluba. Đura je svoju neopranu slepljenu kosu krio ispod rokenrol marame koju će kasnije proslaviti grupa “Divlji Kesten”.
-“Hteo bih da pogledam neki đalo film.”
-“Molim ? Đalo… ? Koji ti je to ku…pardon… šta ti je to dečače”
-“Pa znate ono…italijanski filmovi u kojima neki maskirani ubica nosi crni mantili i crni šešir i ubija…”
-“Pojma ti ja nemam…hoćeš možda “Žikinu dinastiju” ? Imamo baš dobru kopiju”.
-“Dajte mi molim vas đalo.”
-“Top Gan ?”
-“Ne hoću đalo…hoću đalo…hoću đalo…” i Joca poče plakati…glasno.
-“U redu…u redu…nemoj cmizdriti. Kako se to piše na engleskom…taj đalo ?”
-“Piše se G I A L L O.”
-“Evo…evo…sad ću pogledati” nervozno reče Đura i poče prebirati po donjim redovima prašnjavih video kaseta ispod pulta.
“Nije ovaj “Dip red”…nije ova ptica sa kristalnim perima… a sigurno nije ni ovaj “Čudni porok gospođe Vord”…” tiho je govorio sebi u bradu dok je preturao po kasetama.
-“Evo ga…našao sam…piše “Giallo u Veneciji”. Znači đalo je a plus još je u Veneciji..a to ti je dečače…ako nisi znao Italija. Izvoli.”
Srećni Joca je odlepršao kući trčećim koracima jedva čekajući da pusti tu kasetu. Kada ga je pogledao Joca više nikada nije otišao na sajt www.bozzavampir.com a i filmski ukus mu se zauvek promenio.
Trenutno je poslanik u Narodnoj skupštini i istaknuti član vladajuće stranke. U podrumu svoje vile često upražnjava stvari koje je naučio gledajući “Giallo u Veneciji”
Ima svakakvih đalo filmova koji su pokušavali da iskoriste (i okoriste) na raznorazne načine taj popularni žanr (doduše krajem sedamdesetih već je bio u velikom padu).
Nemam ništa protiv exploatation-a već exploatation filmova. Nemam ništa protiv ni porno đalo filmova niti đalo zombi filmova.
Ali način na koji je Mario Landi bez srama i stida stavio “Giallo” u naziv filma pa još to spojio sa predivnom Venecijom izaziva u meni opšte gađenje i prezir prema ovom delu.
To ne znači da nisam uživao u svakom kadru ovog filma...dva puta.
Film započinje kao nešto što liči na giallo. Na obali policija pronalazi dva leša. Muškarac je ubijen nekom oštricom, devojka je mrtva zbog utapanja.
Istragu vodi kovrdžavi plavušan kome je glavna karakteristika što se uvek sve vreme u ruci igra jajetom. Da ne bude zabune, u pitanju je kuvano jaje. Često ga i pojede.
Kada nakon desetak minuta svrati do ove gospođe da je intervjuiše (i jede jaja) “Giallo u Veneciji” postaje i bukvalno sasvim drugi film (Pornić u Veneciji)
...kažu da postoji i XXX verzija u kojoj se nalaze kadrovi sa nekim krupnim planovima i to me uopšte ne čudi...
Ta gospoja mu priča priču o to dvoje mladih (a sada mrtvih) koja naravno započinje kao
S’tim što ovde umesto da se uzmu krenuše prvo da se vaćare u nekom venecijanskom sokaku dok ih jedan lik promatra.
Posle je taj njen momak (ime mu je Fabio) podvodi raznim likovima, na primer u bioskopu…ili na gradilištu. A on gleda sa strane…i uživa.
U isto vreme imamo i nekog manijaka sa naočarima za sunce i perikom koji voli da na najbolesnije načine ubija žene a režiser Mario Landi nam sve to lepo prikazuje u krupnom planu.
Dakle red penetracije, red masturbacije pa opet red amputacije…
Zaplet je prilično idiotski, glumci veoma loši a i jaja izgleda tvrdo kuvana.
Zaobići..dovoljno je što sam se ja žrtvovao umesto vas…dva puta.
Na skali od (1-6) ocena: 1
