Vrelo giallo leto nastavljamo sa ostvarenjem Maria Bave iz 1963 godine koje se smatra prvim giallo filmom...
Režija: Mario Bava
Glume: Letícia Román, John Saxon,Dante DiPaolo,Valentina Cortese
O čemu se ovde radi:
Mlada amerikanka Nora Davis (Letícia Román) stiže u Rim u posetu svojoj staroj i bolesnoj ujni/tetki/strini (ili već kako bi preveli aunt). U prvih desetak minuta filma Nora će doživeti toliko neočekivanih i ne baš lepih situacija koje, u nekim drugim filmovima, akteri ne dožive ni za čitav trajanje.
Vrhunac njenih nevolja se odigrava na Španskim stepenicama kada postaje svedok ubistva. Ali, da li je sve umislila zbog prethodnih trauma ili stvarno neki manijak vreba iz mraka ?
Ključna reč iz naziva filma:
ragazza
Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:
dinamičan
Ima li tu nešto zanimljivo ?
Španske stepenice. Ne samo zato što sam ovog proleća imao priliku da ih prvi put uživo vidim već zato što je ovo već treći film u poslednjih par meseci koji gledam a koji neki od svojih centralnih sekvenci smešta na ta čuvena rimska stepeništa.
Imamo ga u Fast X aka Paklene ulice 10 (2023) a nema šanse da ga zaobiđete u novoj Mission: Impossible – Dead Reckoning Part One aka Nemoguća misija – Odmazda 1. deo (2023).
Ipak “La ragazza che sapeva troppo” je zanimljiva po tome što se veći deo filma odvija na toj lokaciji jer je naša Nora odsela u kući na sred stepenica, a tu se i odigra zločin.
Naša(a čija druga bi bila) Nora već u uvodnoj sceni u avionu čita krimić a znamo, a ako ne znate sada će te znati, da giallo (što na italijanskom znači žuto) dobio upravo svoj naziv po jeftinim pisanim krimićima koji su se štampali tada u Italiji sa sve žutim koricama (nešto kao naša pokojna “roto X-100 biblioteka”)
Šta je dobro u ovom filmu ?
Zaplet za koji je zadužena hrpa ljudi
je svakako dinamičan i prepun raznoraznih dešavanja.
Toliko toga se desi da nema šanse da vam ovaj, ni devedesetominutni, film (trajanje 86 minuta) bude dosadan.
(sa tih 86 minuta bi bio idealan kandidat za kolekciju u ono doba kada smo snimali filmove na JVC/BASF video kasete čiji je standardni kapacitet bio 180 minuta)
Šta je još dobro u filmu ?
Mario Bava. Vrhunski reditelj koji je scenario za ovaj film smatrao naivnim/smešnim usredsredio se na tehničke vizuelne aspekte te “Devojka koja je znala previše” ima nekoliko sjajnih sekvenci sasvim dostojnih, u ovom filmu a i mnogim drugima, Bavinom uzoru Hičkoku.
Ovo je istovremeno i poslednji crno beli Bavin film.
Šta je loše u ovom filmu ?
Ovo svakako jeste, iz današnje perspektive, relativno “zastareli” film jer sva iznenađenja u njemu su i tada a pogotovo sada postali kliše i milion puta viđeno.
Šta je još loše u ovom filmu ?
Nema ovde nečeg što bi mu mogao izistinski zameriti.
Postoje li bolji filmovi od ovog ?
Ovo je prvi giallo.
Postoje li lošiji filmovi od ovog ?
Ovo je prvi giallo.
Vredi li ovo gledati ?
Ako volite Bavu, ako volite giallo obavezno štivo.
Zaključak za kraj:
“La ragazza che sapeva troppo” nije uspeo da vrati ni uložene pare nakon premijere a u Americi, za čije je tržište bio pre svega napravljen (AIP je bio producent filma), prikazivan je pod nazivom “Evil Eye” i to kao dvostruka “ponuda” (double feature) sa Bavinim “Black Sabbath”.
Verovatno, da nije usledio “žuti” talas, ovaj film bi u Bavinoj kinematografiji bio samo jedan pasus ali, vremenom, postao je kultni.
Na skali od (1-6) ocena: 3
