Režija: Jimmy Huston
Glume: Cecile Bagdadi, Joel S. Rice, DeAnna Robins,Ralph Brown
1. Ako ste pravi filmofil ovaj film će te poželeti da pogledate zbog:
Volite slešere a negde/nekad ste čuli nešto pozitivno o ovom filmu.
2. A gledali smo ga :
iz humanitranih razloga. Da bi smo mogli da upozorimo druge da se slučajno ne za’eb’..
3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:
Osim onog osnovnog, zato što ste mazohista, postoji i onaj drugi…nada. Nada da ćete videti bar nešto upečatljivo. Ali nada je prva zaklana u ovom filmu… ako mogu tako da se odrazim. Iskren da budem i nema ovde tako puno krvi. Sa svojim budžetom od nekih 60 000 dolara verovatno nisu imali dovoljno para za te masne crvene boje. U to doba, naš Dijamant još nije proizvodio kečap a akcija izvoza Juga na američko tržište (sa gajbama kečapa u gepeku) se tek planirala.
4. Dvougao:
dobro:
Osim što je apsolutno dosadan, jedina “zanimljiva” stvar je što se praktično ništa ne dešava do nekih 30ak minuta pre kraja filma. Kao da gledamo, lošu, koledž dramediju do tada. Pretpostavljam da je glavni razlog tome što se taj vajni ubica (tip koji uglavnom stoji, a poneki put malo i hoda…i da… krupan je) dugo putuje iz tog jednog koledža (gde je valjda počinio prvo ubistvo) do ovog, našeg. E,da… baš je dobro kada ga onaj trener gađa strelom pa on uhvati strelu pa tu istu iskoristi i proburazi tog trenera. Blah….
Koji je motiv ubice nikada nećemo saznati. Jedino što mi pada na pamet jeste to da su verovatno studenti zezali zbog kretenske frizure (mada, osamdesete su to… bilo je i gorih…frizura)
loše:
Amaterska gluma (niko iz ovog filma nije napravio nikakvu karijeru). Amaterska režija. Amaterski scenario. Nemam ja ništa protiv amaterizma. Mislim, pa većina naših filmova je takva.
Meni smetaju samo netalentovani amateri.
5. Šta bi bilo kad bi bilo:
Da su imali na raspolaganju duplo veći bužet…i duplo više kečapa. I duplo više strela. Oh… o takvim čudesima ne smem ni da razmišljam…
Na skali od (1-6) ocena: 1
