Jedan od najvitalnijih filmskih žanrova (ako ne i najvitalniji) uvek je pronalazio načine da nam neke davno ispričane priče prikaže na neki drugačiji (i često bolji) način. “Babaroga” nije od takvih filmova.
Snimljen po (veoma) kratkoj priči Stivena Kinga “The Boogeyman” u fokus postavlja tročlanu porodicu Harper (sestre Sojer i Sejdi i njihov otac Vil kojeg glumi Chris Messina ) koja je pre početka samog filma bila četvoročlana…ali avaj…. više nije…’mrela je mama.
Kingova priča se bavi posetom pacijenta psihijatru i njegovom ispovesti kako je neko mračno biće ubilo njegovu decu. biće koje se pojavljuje kada se ugase svetla, čudovište koje vreba iz mraka kojeg su deca zvala “Babaroga” ali on im nije verovao da tako nešto postoji…
Taj deo koji traje tek nekih 5,6 minuta se nalazi i na početku “The Boogeyman”-a. Sve ostalo je nadogradnja…a kao i kod Nadala nadogradnja (kose) ne daje uvek dobre rezultate.
Odgledali ste trejler ? E to vam je to… Koliko puta ste do sada videli scenu o “čudovištima koji se krije ispod kreveta ili u ormarima” e toliko je puta “Babaroga” originalni proizvod…
Za ovako generički utisak nije kriv režiser Rob Savage i sasvim solidni glumci. Savage uspeva, ako ništa drugo, da sve “drži pod kontrolom” i da neke glupe (scenarističke) odluke naših protagonista zabašuri fino građenim saspensom koji se “fino” gradi sve dok konačno ne vidimo Babarogu u punom sjaju…
Mada, na tom nekom čudnom nivou, poslednja “Aliens” trećina mi je bila i najzanimljivija…
Sačekajte da se ovo pojavi na nekom online servisu (a biće sigurno na HULU).
Na skali od (1-6) ocena:2+/3-
