Pogledao sam nove dve sezone serije “Visting” o kojoj sam pisao ovde.
Moj utisak o njoj nije se promenio…naprotiv…sada je i nešto gori.
Ovde su opet ekranizovano 2 romana Jørn Lier Horsta koja su, nadam se, bolja od onog što nam je prikazano.
Prve četiri epizode (sezona 2) bave se odbeglim ubicom (koji tvrdi da je nevin) za čije bekstvo je odgovoran ne samo Visting već i njegova ćerka, dok preostale četiri (u kojima se vraća Carrie Anne Moss) se bave krvavim (obezglavljenim) leševima i odvode Vistinga i preko granice Norveške (sve sa balkanskom mafijom)
Sve je ovde produkciono solidno ali na nivou priča već mnogo puta prežvakano.
Format od četiri epizode po jednom slučaju ovde deluje predugo i previše, osim Vistinga nema mnogo drugih zanimljivih karaktera a njegova ćerka je suvišan balans (ne znam da li je tako i u romanima).
Keri En Mos i njen odnos sa Vistingom je tek posebna (loša) priča čitavog serijala.
Na skali od (1-5) ocena: 2 +
recenzija: DeHičkok
