Oko filma “Bodies Bodies Bodies” povela se prošle godine (u USA) zanimljiva (političko filmska) diskusija o kojoj verovatno nemate pojma. Da vam pravo kažem…blago vama.
Pošto sam je ja, jel’te pratio (jer sam specijalista za gubljenje dragocenog vremena) prepričaću vam…ukratko.
Neki su mrzeli ovaj film jer je WOKE, drugi su voleli ovaj film jer je WOKE, treći su upravo smatrali da je fina satira na račun WOKE kulture.
Sada kada sam pogledao film moram vam reći da pojma nemaju…jer, jeste, bukvalno ti natrljaju na nos raznorazne WOKE pamflete u jednoj dijaloškoj sekvenci koja traje nekih 10 minuta ali davati mu takve epitete i voditi polemiku na tu temu u ovakvom bezazlenom i nebitnom ostvarenju mogu samo Amerikanci.
I ja da vam to prenesem.
Sve se odigrava jedne večeri kada grupa (ne)prijatelja i (ne)poznanika provodi zajedničke trenutke u vili dok napolju tutnji uragan.
Igraju se igre “Bodies Bodies Bodies” u kojem je neko ubica a drugi moraju da pogode ko je. Onda neko stvarno strada i uragan počne da “pada”.
Inače ono u čemu se svi slažu a i ja sa njima jeste da je ova skupina likova jedna od retko mizernih grupa koje sam video okupljene na jednom mestu (mislim u filmu).
Obično u hororima bar neko od likova ti je simpatičan…pa ti bude žao kada ga koknu ili navijaš za njega da ga ne…koknu.
Ovde…svi su nedopadljivi, uobraženi, egocentrični, “inteligentni”…što i nije problem da su bar malo…malkice zanimljivi.
Da nema nekih efektnih 10-ak minuta između prvog i drugog smrtnog slučaja dao bi “Telima” keca…
Na skali od (1-6) ocena: 2
