Od režisera Lee Cronina koji je bio odgovoran za interesantni irski horor iz 2019 godine The Hole in the Ground (2019) stiže nam nova reinkarnacija iz “Evil Dead” franšize.
Prethodna, iz 2013, režisera Fredia Alvareza me i nije nešto dojmila (barem sudeći po tekstu koji je napisan nekada davano na starom blogu a koji se, takođe, reinkarnio na ovom mestu 2016 godine).
Na osnovu ovog bioskopskog iskustva čini mi se da ću morati tom filmu dati i drugu šansu jer osim što sam ga gledao na TV ni taj TeVe a ni ta (dvd) kopija i nije bila naročito kvalitetna. Mislim, nemoguće je da je taj film (2013) imao tako isprane boje i da krv nije bila jarko crvena…nemoguće, zar ne ?
Dugo, predugo, nisam gledao originalnu trilogiju Sama Raimi-a (koji je zajedno sa Bruce Campbell-om i producent ovog filma). Ipak mogu odgovorno da tvrdim da Lee Cronin (napisao je i scenario) u pojedinim sekvencama i više nego dobro imitira (pogrešna reč u ovom kontekstu)/omažira (nepostojeća,barem gramatički, ali mnogo pogodnija reč za ovaj kontekst) ono zbog čega volimo i pamtimo te filmove.
Napr. početak koji se jedini odigrava u šumi tj. u eksterijeru ima, ako ništa drugo, jedan sjajan kadar kojim nam prikazuje naziv filma.
Nakon tog (ložačkog) naslova (sve sa crvenim krupnim slovima) vraćamo se jedan dan ranije u prošlost i upoznajemo prave aktere ove priče.
U centru zbivanja je porodica (majka sa troje dece i njena sestra koja stiže u iznenadnu posetu). Možda upravo zbog toga (što bi rekao Vin Dizel “faamiiily”) nekako nam je više stalo šta će se sa njima dešavati tokom radnje filma.
Mislim, jedno je kada moraš da odsečeš glavu prijatelju/poznaniku iz “kolibe u šumi” a sasvim drugo kada to moraš da učiniš rođenoj sestri ili detetu… (pričam iz ličnog iskustva te je možda nekim čitaocima ipak svejedno kome bi otfikarili glavu)
Sve se odigrava tokom jedne večeri u zgradi koja će uskoro biti srušena (te se većina stanara već iselila). Te noći se i dogodi zemljotres koji će praktično preseći sve izlaze ka “slobodi”.
Naravno tu je i “Knjiga mrtvih” koja će “aktivirati” zle demone/mrtvace koji nikako ne mogu da umru.
“Zli mrtvi: Buđenje” traje tek nekih (ekonomičnih) 90ak minuta ali i tako potrebno je izvesno vreme da se stvari zahuktaju.
Kada uđemo u završnicu, hvala Vučiću tj. verovatno Raim-u koji je svojim autoritetom izboksovao da Warner Bros pristane na ovako nešto, Cronin se oslobađa svih stega i daje nam jednu retku a svakako odavno neviđenu (za mejdžors studije) krvavu raspodiju u kojoj ne postoje granice.
Jednostavno, ne da nisam mogao da verujem da ću tako nešto ikada više videti u jednom holivudskom filmu nego sam bio oduševljen (gotovo da mi je došlo da aplaudiram) ludilom i elegancijom onoga što je “prštalo” sa velikog bioskopskog “platna”.
Ocena je ipak jaka trojka mada je sasvim moguće da mi je utisak o prvoj polovini filma pokvaren od strane veselih razdraganih devojčica koje su se iz nekog razloga nacrtali na ovoj projekciji , u inače polupraznoj sali, i koje su sve vreme nešto međusobno pričale i kikotale…
Eh to su te bioskopske čari gledanja filmova…
Na skali od (1-6) ocena: 3+
