Jedan od najinteresantnijih fillmova koje nam je podario gospodin Kevin Kostner sigurno predstavlja “3 Days to Kill”. Taj epitet “najzanimljiviji”, “Tri dana za ubistvo” nosi ne zbog svojih (veoma upitnih) filmskih kvaliteta već isključivo, i samo zbog, lokacije na kojoj je delimično snimljen.
Doduše iz današnje perspektive zanimljiv je i zbog glavne ženske uloge.
[imdb]tt2172934[/imdb]
Hotel Jugoslavija (koji nosi i dalje naziv pokojne države, protiv čega ja nemam ništa protiv, da bude odmah jasno, o pokojniku sve najlepše) je iskorišćen za prilično efektan početak. Kevin C. je ostareli vladin ubica (vlada nije Vlada a nema veze ni sa ovom našom, Vučićevom. Vlada je USA/SAD/CIA, moram da pojasnim) na zadatku da uhvati opasnog krijumčara oružja pod imenom/nadimkom Vuk (opet nema veze sa Vučićem) a jedino informacija kojom raspolažu jeste da će Vuk biti u Beogradu, u “Jugi”, i da će tamo pokušati da proda “prljavu” bombu.
KC nije sam. Sa njim je i mala “kombi” družina. Zovem ih “kombi” jer ih ima dovoljno taman da stanu u jedan kombi, a i koriste taj, jedan kombi.
Sledi, ne baš spektakularan, ali dovoljno dobar, obračun u kome će najveću žrtvu podneti KC ekipa (svi osim njega) ali i naš hotel. Pogledajte
Na sreću, ovo je samo CGI eksplozija. Sve vreme, ovu neuspelu misiju, sa nekog okolnog krova prati plavuša (u zavisnosti koju periku nosi) Vivi, koja, valjda, predstavlja nekakvu još grđu i opasniju mašinu za ubijanje od srednjovečnog/dedastog KC. Nju glumi Amber Heard koju ja/mi znamo iz “Sirupa” a većina sveta tih godina kao novu suprugu Džoni Depa.
Kako je sada znamo…e vala nećemo o tome…
I tako, nakon Beograda, sledi uvodna špica, koja svojim stajlingom priziva sedamdesete i moram priznati, dodatno ohrabruje da ćemo prisustvovati jednom solidnom akcionom filmu. Al’ ne lezi vraže, tj. McG/Bessone… dolazimo do (omiljenog) čarobnog napitka… i film se lagano raspada.
Priču je smislio Besson a čarobna droga za razliku od Lucy ovde služi da opravi (bar privremeno) smrtonosno obolelog Kostnera koji u Parizu mora da se nosi sa problemima svoje tinejdž ćerke koju godinama nije video dok istovremeno obavlja važnu misiju lova na Vuka (i njegovu družinu).
Sem te, besmislene, premise (ko bi još poverio važan zadatak čoveku koji može da kolabrira u svakom trenutku) film pati od loše dinamike i miksa porodočnih i “poslovnih” problema. Idejno, ovakva kombinacija, možda je delovala privlačno ali McG se nije snašao i čini mi se da je prečesto na pogrešnim mestima potencirao humor umesto akcije ili dramu umesto humora…
McG je napravio dosadan, razvučen, akcioni film koji previše često štuca i tu ne pomaže ni nesumnjiva harizma Kevina Costnera. Ni za scenario nemam neke reči pohvale i ubedljiv je onoliko koliko je ubedljivo da (pešačka) jurnjava za albino negativcem koja počne kod hotela Jugoslavija (sa sve svojim nepostojećim simpatičnim trafikama) završi na Kalemegdanu.
Naravno, ovaj primer uverljivosti kompletnog scenarija nije dobar jer samo retki od nas, da ne kažem odabrani (i nebeski) znaju da se Kalemegdan nalazi na suprotnoj strani reke od hotela Jugoslavija. Ali zato ne sumnjam da završna ocena može nekom biti nejasna.
Na skali od (1-6) ocena: 2
