Znate onaj vic?
“Ulazi Biograf u redakciju BVIZ Ltd. a tamo za stolom sede DeHičkok, Peca Zombi i TutaMuta. Bozza Vampir visi sa plafona.
-” Da li neko nešto zna o Ozonu?” upita Biograf.
-“Ozon je alotropska modifikacija kisenonika koja se sastoji iz tri atoma kiseonika. Ima ga napr. u atmosferi u omotaču” ko iz topa ispali TutaMuta.
Peca Zombi ne reče ništa jer nije ni čuo pitanje. Iz njegovih slušalica dopire pesma “Oka tvoja dva” Valentina.”
kraj vica.
nastavak priče:
-” To je onaj francuski režiser ? Nisam ništa od njega gledao…” progovori DeHičkok.
-” Nisam ni ja ali mislim da ćeš ti biti najbolji za ovu brbljivu kostimiranu komediju. Imam jednu besplatnu ulaznicu za projekciju na Festu”.
kraj.
I tako sam ja zavšio na stepenicama MTS (Dom sindikata) dvorane (jer je to bila ta “besplatna” karta) ali sam barem film pogledao.
Jeste, u pitanju je kostimirana (Francuska, 30-te godine prošlog veka) brbljiva (ne znam zašto ali kada gledam francuske filmove sa puno dugih dijaloga stvarno mi se čine da brbljaju) komedija (sa sve komičnim karikiranim likovima i zapletom koji svakako mora biti komičan da bi uopšte mogao funkcionisati).
Tridesetih godina prošlog veka u Parizu, mlada i netalentovana glumica bez novca Madlen Verdije optužena je za ubistvo poznatog bankara i producenta.
Madlen će priznati zločin koji nije počinila jer njena drugarica, mlada advokatica Polin, sasvim je sigurna da će je uspeti osloboditi jer je “branila svoju čast”.
Plus, farsično suđenje koje sledi doneće i Madlen i Polin veliku medijsku pažnju te bi mogli reći da se “zločin isplati čak i ako ga nisi počinio”.
[imdb]tt20330434[/imdb]
Ovo je lagana francuska komedija snimljena u stilu (američkih) skrubol filmova iz tridesetih godina definitivno ima svoje pozitivne trenutke.
Plus, negde nakon prvog sata iznenada i bez ikakvog povoda jedna od mladih glumica nam pokaže, da prostite, sisu što automatski podiže nivo pažnje, pogotovo što nam nakon tog kadra sledi ubzo još par, ničim izazvanih, sličnih kadrova.
To je, nažalost, i jedino pravo neočekivano iznenađenje u scenariju François Ozon-a što za “murder mistery” (što svakako želi da bude) i nije baš dobar kompliment.
Ozon ubacuje i nekakve satirične žaoke na temu feminizma i položaja žena tih godina (i danas?) u Francuskoj ali osim nekih pamfletskih poena ne vidim da ti dijalozi na bilo koji način doprinose samoj priči.
Ovo je gledljivo, lepo usnimljeno i fino odglumljeno i ništa više… verovatno je i to dovoljno neki put.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
