29 februara 1976 godine na televiziji Beograd (i na JRT) u 20h i 5 minuta emitovana je prva epizoda “Salaša u Malom Ritu”. Naš (bivši?) saradnik TutaMuta nam je ostavio gomilu svojih beležaka i dnevnika a među njima smo pronašli i njegova pisanija u doba kada je ova serija išla premijerno. TutaMuto sve ti je oprošteno…pa i onaj tekst. Svi smo mi ljudi pa bili i mumije. Vrati nam se !
- "Mnogo su mi se dopali "Kapelski kresovi" te se nadam da će i "Salaš u Malom Ritu" biti bar pojednako dobar" odlomak iz TutaMutinog dnevnika iz 26 februra 1976 godine.
Nisam čitao istoimeni roman Arsena Diklića a eto, nažalost, nisam stigao ni prošle godine u bioskopima da pogledam i “Zimovanje u Jakobsfeldu” po kome je, kako se sećam, i nastala ova serija.
Ti prokleti Nemci. Ne mogu da verujem da postoje ljudi koji su otišli u tu prokletu Nemačku da rade. Gastarbajter. Fuj!
(to što je TutaMuta tj. TutaMutaKamon gastarbajter iz Egipta izgleda da mu ne smeta...primedba Biografa)
Epizoda počinje totalom đerma i bicikliste koji prolazi pored njega da bi se nakon toga prebacio na reku i skelu.
Sve je tiho i mirno uz žubor vode i zvuke životinja. Onda Branko Bauer kameru smešta direktno u stražarsku kulu iznad obale i mi polako ali sigurno shvatamo da ovo nije običan letnji dan u Banatu.
Ono što je sjajno urađeno u ovoj prvoj epizodi upravo je taj, na početku, tihi kontrast između mirnog i redovnog života seljana i dece sa činjenicom da su okupatori upravo tu i da je u toku pravi rat.
Tu pored reke vidimo i nemačkog vojnika koji peca (i koji će uhvatiti tu “Veliku ribu”).
Njegovo ime je Sep i do kraja epizode otkrićemo kakav je vojnik i kakav je čovek ovaj Sep.
Prvog na koga ćemo “naleteti” u selu su svirci sa gornje slike.
Upoznajemo i vlasnika kafane Paju (koga naravski glumi Pavle Vujisić). Mića Tomić je brica koji je njegova redovna mušterija koja isto tako redovno obilazi okolna sela radeći svoj posao.
Takođe, Baurer (uz pomoć sjajnog snimatelja fotografije Branka Blažine) opet, uz jedan švenk total sa trga i svirača pokazuje nam da je tu i nemački garnizon.
Mali Rit je strateški važno mesto (pored reke) i zato Nemci tu imaju svoju jedinicu.
Konačno, u tom uvodnom delu, upoznajemo i naše dečake a dečaci ko deca igraju se… prave strele i smišljaju avanture.
Naš Milan (Slavko Štimac) živi sa majkom i starijim bratom i odmah shvatamo da je on ovde najpromućurniji među svima njima (i decom a vala i nekim odraslima).
Glavni zaplet u epizodi nastaje kada onaj Sep sa onom svojom veeelikom ribom svrati do obućara a bicikl (sa zakačenom ribom) ostavi na ulici.
Sep će videti dečaka Milana kako se divi i merka ribu i, normalno, pomisliće da ju je upravo on marnuo kada otkrije da je nestala. Jer…šta…Banaćani su lopuže, zar ne ?*
Uleće u Milanovu kuću preko puta gde dolazi u sukob sa njegovim bratom Perom koji se završi uperenim vilama.
Vile na nemačkog vojnika.
“Vratiću se, vratiću se” obećava Sep.
I tada i Milan a i mi gledaoci shvatamo da više nije mesto za šalu. Da li da se Pera negde skloni bar na neko vreme ? Da li će Sep stvarno doći sa vojnicima i da li će šala (naime, drugi nemački vojnici su u stvari ukrali ribu) krenuti po pravom zlu ?
Ali otkrićete da je Sep pre svega čovek i “dobar momak” (kako kaže obućar) samo pitanje je da li će to biti dovoljno za njegovog nadređenog Riđeg(domaćeg Švabu) koji kao da jedva čeka da na nekom iskali svoju moć.
Ne bih vam više otkrivao detalja iz ove prve epizode. I ovako sam već previše ispričao. Čini mi se da polako ali sigurno počinje da raste tenzija i da će onaj dobošar sa početka epizode koji je najavio formiranje seoskih straža jer izgleda pobunjenici pale žito u okolnim selima imati mnogo veću ulogu (i najavu) u epizodama koje slede.
Jedva čekam sledeću nedelju i drugu epizodu. Njeno ime je “Ošišana glava” i mislim da znam ko će biti ošišan.
*Banaćani lopovi…baš mi se sviđa što odmah u ovoj prvoj epizodi vidimo da ovo sasvim sigurno neće biti crno beli pogled na svet…niti su Banaćani lopovi niti su svi Nemci fašisti…
ovo su bile zabeleške našeg TutaMute o prvoj epizodi ove serije koje je napisao upravo tada, 1976, godine.
O glumcu Vojinu Kajganiću koji je glumio Sepa nema mnogo dostupnih (online) podataka. U filmografiji na IMDB možemo videti da je u nekoliko naših fimova iz tog period glumio Nemce a poslednja uloga mu je u TV drami “Napadač” Đorđa Kadijevića iz 1993 godine gde glumi lik lekara.
To je možda i sasvim razumljivo jer je Kajganić svoju karijeru pre svega gradio tek povremeno kao glumac a mnogo češće režiser pozorišnih predstava (mnoge je režirao u Dubrovniku u teatru “Marin Držić” tokom osamdesetih godina prošlog veka) jer je, po opredeljenju, pre svega bio pozorišni režiser koji je diplomirao 1973 g. na FDU u klasi Miroslava Belovića.
Prema dostupnim podacima negde devedesetih zauvek je napustio Srbiju i nastanio se u Americi.
