Kada već pričamo o dobrim srpskim filmovima možda je najbolji primer kakav tretman takvi filmovi kod nas dobijaju upravo “Mrak” Dušana Milića iz prošle godine.
Da li ste uopšte čuli za ovaj film ? Da li znate da nam je upravo on bio srpski kandidat za Oskara 2022 ? A ako ste kojim slučajem i znali za njegovo postojanje (imao je kratku bioskopsku odiseju u martu prošle godine gde ga nije pogledalo ni 6000 ljudi) šta u stvari znate o njemu ?
Mada, možda, mogu i da razumem da je generalna “reklamna” kampanja bila okrenuta pre svega ka stranom tržištu (videti ko je sve pomogao u snimanju filma)
kome je “prodata” priča o tome da je ovo film čija je radnja smeštena na Kosovo (i Metohiju*) i koja prati sudbinu izolavane srpske porodice (deda,ćerka, unuka) koja se na svom imanju suočava ne samo sa užasima trenutne situacije (april 2004 a nakon martovskih pogroma) već i sa nekakvom natprirodnom opasnošću koja vreba iz šume.
Dakle, to je ono što sam znao. Ovo je srpska horor drama koji je eto smeštena na Kosovo i glumi Slavko Štimac. Priznajem, nisam se tada previše udubljivao (jer nisam hteo da mi spojluju) ali uglavnom sve informacije koje su stigle do mene (mada, ko da sam ja neki bitan faktor) “insistarale” su na tom horor elementu.
Moguće je da je on bio i glavni razlog što sam poželeo da ga pogledam u bioskopu ali davao se u nekim čudnim terminima i to, kao što već napisah, veoma kratko.
U planinskim zabitima Kosova, na imanju okruženom gustom šumom, živi Milica sa majkom Vukicom i dedom Milutinom.Svaku noć porodica se povlači u zabarakadiranu kuću, prestravljeni terorom koji dolazi iz šume. Da li je taj užas opkoljene kuće odjek nedavno završenog rata ili samo njihova mašta, kako ih opominju zvaničnici KFOR-a? Nema materijalnih dokaza da se nešto loše događa, ali svake naredne noći njihov strah raste…
Gornji tekst je je i dalje dostupan na cinenplex stranici i mogu se kladiti (u Bozze Vampira život) da ovo nije nešto što su sami smislili već im je dotureno od strane distributera. Ljudi, bre… ovaj cineplex je u Beogradu, ne morate nama da “prodajete” horor priču.
Mi znamo kontekst.
A pošto ga znamo (taj kontekst) onda horor “Mraka” dobija jedan sasvim drugi aspket. Ovo jeste horor, pravi realni egzistencijalistički horor u kojem nema ničega natprirodnog što je u stvari i najveći užas jer, eto, sve je ovo “prirodno/normanlno” da se ljudima dešava…
Iskusni Dušan Milić (serija Folk, Jagoda u supermarketu…) koji je napisao i scenario uspeva da vas gotovo bukvalno prebaci u tu kuću straha i paranoje, ograđenu žicom, sa zakovanim prozorima i spuštenim roletnama i zavesama, ormarom nabijenim na vrata tokom noći da ne bi neko provalio (tj. da bi ga bar čuli kako provaljuje).
Da ostavimo sad po strani koliko sam ja lično bio upoznat sa događajima koji su usledili nakon proglašenja nezavisnosti u martu 2004 godine ili o onima pre toga i pre toga…i pre toga… te vam možda moje reči da je najveći horor koji će te osetiti gledajući “Mrak” upravo taj što shvatate da je upravo tako bilo (i biva) i ne zvuče ubedljvo.
Toj autetničnosti doprinose i glumci i stvarno ne bih mogao, jer ne bi bilo fer, da izdvojim bilo kojeg iz ove trojke, Danica Ćurčić, Slavko Štimac i devojčica Miona Ilov.
Film je sniman u okolini Vranja (i par dana u Trstu gde je inače i imao svetsku premijeru početkom prošle godine) 2019 godine a scenario je inspirisan stvarnim događajima tj. pismom koje je jedna devojčica napisala tadašnjem predsedniku Srbije koji ga je potom pročitao tokom obraćanja u Ujedinjenim Nacijama. Inače ime predsednika se zgodno ne pominje u “Mraku” ali pošto i onako istorija počinje 2012 godine dolaskom Njega to i stvarno nije toliko bitno.
Film traje ekonomičnih 100ak minuta i jedini pravi problem sa njim sam imao u samoj završnici. Ne zbog toga kako je završeno nego zbog načina kako je to realizovano (što, izgleda postaje moja glavna “kritička” misao jer “moglo je bolje”).
Previše je tu “spektakla”, vatre i dima, što remeti dotadašnji intimistički psihološki triler/dramu…
Takođe, a ovo je jednačina koju mislim da je bilo, bez posledica, nemoguće rešiti na drugačiji način nego što je već rešena u “Mraku”, činjenica je da mi ne vidimo ko su ti koji napadaju kuću niti onaj već pomenuti kontekst može biti jasan običnim gledaocima u inostranstvu.
Opet, da je ovo učinjeno drugačije plašim se da bi propagadni efekat previše zasmetao konačnoj verziji Dušana Milića koji je napravio sa “Mrakom” jedan od najboljih savremenih srpskih filmova koje sam pogledao.
Na skali od (1-6) ocena: 5-
