Režiser i scenarista Francis Veber je verovatno najrimejkovani francuski autor barem što se tiče američkih filmova. Njegovih devet ostvarenja koje je ili režirao ili pisao scenario (ili jedno i drugo) doživeli su američku verziju.
Sad, da ne pomislite da sam mnogo pametan (mada stvarno jesam, pitajte moju majku) za ovaj podatak o 9 filmova sam čuo/preuzeo na WIKIpediji. Doduše znao sam je Veber napravio francuski original “3 muškarca i bebe”
ali zato nisam imao pojma da je ovaj čovek pisao scenario za “Kavez za ludake” koji je takođe doživeo uspešan rimejk i koji je u doba SFRJ imao stvarno divne distributerske nazive.
ili
I Les Compères je doživeo američki rimejk ali o tome na kraju teksta.
Momak sa slike po imenu Tristan odmah tokom špice beži od kuće. Njegova zabrinuta keva Christine (Anny Duperey) nakon što ne uspe sa svojim suprugom da ga pronađe dolazi do genijalne ideje. Kontaktiraće svoje dve stare ljubavi, prodaće im priču da su oni pravi očevi i valjda će bar jedan od njih pronaći odbeglog sina.
Sa Francoisem (Pierre Richard) baš i nema mnogo sreće jer je ova nesrećna šeprtlja pred samoubistvom ali ni robusni novinar Jean (Depardieu) koji se bavi istragama mafije nije baš raspoložen za taj poduhvat. Ipak, šarmantna Christine uspeva da ih nagovori a kada konačno shvate da su namargarčeni (ali samo u smislu da Christine u stvari ne zna ko je od njih dvojce pravi Tristanov otac a nemaju pojma da u stvari nije niko od njih) udružuje snage i svoje raznovrsne “kvalitete” da pronađu mladića.
Sve informacije o njihovom “sinu” vode do Nice a tamo se nalaze i mafijaši o kojima je Jean pisao. Sada su Jean i Francoies na tragu Tristanu a mafija na tragu svima njima.
“Les Compères” je na kraju ispala relativno dobra komedija koja ima par stvarno smešnih scena u kojima se Veber poigrava totalnim suprotnostima koje njegova dva glavna lika poseduju.
Što se tiče ukupnog kvaliteta ovo je daleko od klasika i nekako po stilu/utisku najviše liči na bolje radove Zorana Čalića (serijal Lude godine) koji je, priznali to vi ili ne, uspevao da u većini tih, sada kultnih SFRJ, ostvarenja kreira neke od legendarnih komičnih scena koji se i dalje pamte.
Ne želim sada da poredim direktno Čalića i Vebera već samo da vam kažem da ako uživate barem u nekim Čalićevim filmovima nema razloga da vam se ne dopadne i originalni “Dan očeva” (kako se zvao američki rimejk)
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+