U ovom mini serijalu od 3 teksta pričaćemo o horor filmovima koji u svom fokusu imaju uvek zabavne časne sestre. Redosled tekstova je isključivo hronološki i kako smo koji film odgledali...oDpozadi. To što je oTpozadi nema nikakve veze sa ovom temom tj. sa opaticama ali će možda imati ako budemo pravili specijale o ovom zanimljivom filmskom podžanru koji se popularno zove "nunsploitation" i koji je cvetao tokom sedamdesetih godina prošlog veka...
“Moj brat je uvek uvek verovao da imam anđela čuvara. Ja nekada nisam ni u šta verovala. Sada…i nisam tako sigurna”
Film započinje sa ovim rečima Grace (Jena Malone) koju u tom trenutku ne vidimo jer te reči pokriva scena u kojoj jedna opatica poteže pištolj pravo u…kameru.
Uskoro Grace (koja živi u Americi) dobija strašan telefonski poziv u kojem joj javljaju da je njen brat, sveštenik, tragično okončao svoj život u jednom samostanu u Škotskoj.
Mladi inspektor Harris joj otkriva da je trenutna pretpostavka da je njen brat prvo ubio/rasporio starijeg sveštenika a potom izvršio samoubistvo skokom sa uzvisine stare crkve.
Grace ne veruje da je tako nešto moguće naročito kada vidi u kakvom je stanju leš njenog brata tokom posete mrtvačnici.
Pada u nesvest, budi se iz nesvesti, odlazi do samostana gde opet pada u nesvest (i u vodu) te se opet budi iz nesvesti i mi polako shvatamo da ćemo gledati (barem u početku) misteriju sa čestim padanjem u nesvest.
Tu je i otac Makarije, pardon Romero (Danny Huston) koji dolazi pravo iz Vatikana da navodno pomogne inspektoru i sestri (ne časnoj već Grace) da razreše šta se u ovom samostanu stvarno desilo.
U tih prvih 30ak minuta “Consecration” i jeste interesantan film jer stvarno pomislite da je možda sve u “nečijoj glavi” i da ćemo ovde gledati zaistinsku misteriju. Nažalost, veoma brzo ćete otkriti da ta tajna nije uopšte ona koju ste očekivali.
Ono što je svakako pohvalno jeste da horor film koji u centru ima časne sestre i samostan nije još jedna varijanta na milion puta viđenu temu egzorcizma (barem ne onako kako ste navikli).
Narativno “Consecration” prestaje da bude zanimljiv kada se sve ovo (previše rano) počne rasplitavati a vizuelno, i ako imamo one tipične uklete škotske bespući koje su uvek (ukleto) lepe, sve to biva umiksovano u nešto što režiser i scenarista Christopher Smith ne uspeva da dovede do nekog smislenog završetka.
To jest, završnica jeste napravljena tako da nas navede da drugačije posmatramo neke događaje koje smo prethodno videli ali umesto “gotcha”/”a ha” momenta pomislimo “okej ali čemu sve ovo”…
Na skali od (1-6) ocena: 2+
