Mora da postoji neka tajna veza između Šlajmarana, pardon Shyamalana i mene. On je režiser koji možda ima i najviše recenzija na ovom sajtu. Čak sam pisao i o serijama koje je kreirao (repriza davnog članka o Wayward Pines sledi uskoro).
Sećam se (a možda sam već ovo i pričao) da kada sam davnih dana gledao “Šesto čulo” (i to u bioskopu, dal’ Jadran ili Kozara) kada klinac izgovori onu, sada već čuvenu, rečenicu “Vidim mrtve ljude” bio sam u fazonu, okej znamo da vidiš i znamo da je, sledi spojler za film star 24 godine, Brus Vilis takođe mrtav i to praktično znamo već skoro od početka filma, nego kada će taj velik twist o kome su svi te godine pričali.
Jer glavna fama je upravo bila da će se desiti nešto neočekivano… a onda se film ubrzo završio i shvatio sam da je to to… to je ta velika misterija taj veliki preokret.
Priznajem bio sam blago razočaran jer je to moralo biti svakom prosečnom gledaocu očigledno, barem sam tako mislio. Ali izgleda da nije bilo i Shyamalan je, hteo to ili ne hteo, u svaki svoj sledeći film “morao” da ugradi taj preokret na kraju priče koji vam “totalno” menja perspektivu..
To mu je postao zaštitni znak i istovremeno prokletstvo. Elem, “Šesto čulo” je “uprkos” tome i dalje solidan film
“Neko kuca na vrata kolibe” (inače prilično nezgrapan prevod naslova) za razliku od većine Shyamalanovih prethodnih filmova nema takav twist na kraju. Prilično je ovo straight-forward/pravolinijsko-jasna priča.
Četvorka neznanaca jednog sunčanog (lepog) dana dolazi do izolovane kolibe na obali jezera u koju su prethodno, na odmor, stigli tata Erik (Jonathan Groff) tata Endrju (Ben Aldridge) i njihova usvojena osmogodišnja ćerka Ven (Kristen Cui).
I pre nego što neki od vas skoče (nekom za vrat), mada verujem da takvih nema puno, odmah da vam “razjasnim”. Ovakva postavaka o gej paru i njihovoj ćerci je i u istoimenom romanu (iz 2018) godine, plus, to što su oni gej ovde je upotrebljeno kao integralni deo priče i mnoge stvari i “misterije” ne bi mogle funkcionisati da nisu…
Dakle, ovo je jedan od retkih savremenih filmova (koji se ne bave direktno LBGTQ “ideologijom”) gde to što je neki karakter upravo LBG*** ne izgleda isforsirano jer eto “mora” neko da bude. Inače oba glumca su i u privatnom životu gej.
Nego vratimo se toj “opakoj” četvorki koja naše junake zarobljava. Nju predvodi Leonard (Dave Army of the Dead (2021) Bautista) i oni su tu sa misijom.
Misija je da ubede ovaj par da je jedini način da se spasi čovečanstvo predstojeće apokalipise ako se neko od njih troje dobrovoljno žrtvuje i to tako što će upravo neko od njih (Erik, Endrju,Ven) ubiti nekog među njima (Erik, Endrju,Ven).
Dakle ova četvorka je tu da ih ubedi da nisu nekakvi verski fanatici i ludaci i da svetu preti kraj a ne da lično ubije nekog od njih troje. Ne…to oni moraju sami.
To vam je početna postavka a vi će te kao i naša trojka u opasnosti do kraja filma saznati da li su na gornjoj slici očajnici ili ludaci (ovaj sa “čarapom” na glavi je Rupert Grint iz Hari Potera ali i iz Shyamalanove serije Servant (2019-?)).
Bautista ne samo da je glavna zvezda ovog filma nego postaje i prilično ozbiljan glumac i njegova preteća pojava sa početka pretvara se, kako se odvija radnja, u višedimenzionalni tragičan karakter koji se nalazi u procepu onog što smatra ispravnim i moralnim.
Tenzija u prvoj polovini filma je jasno “opipljiva u vazduhu” i morao bi vam “Neko kuca na vrata kolibe” biti uzbudljiv u tom delu…
[imdb]tt15679400[/imdb]
Kada dođemo u fazu gde je prilično jasno u kom konačnom smeru ide ova priča ona postaje manje zanimljiva i bez svog glavnog začina koji ju je činio dobrom.
Imajući u vidu da Shyamalanovi filmovi na ovom sajtu i nemaju neki naročit prosek , ocena koju ću dati je i više nego dobra.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
