Serijski ubica Sam Fortner (Domhnall About Time (2013) Gleeson) kidnapuje svog psihijatra Alan Strauss (Steve Foxcatcher (2014) Carell) sa željom da ima svakodnevne terapije dok mu on ne pomogne da prestane sa ubijanjem. To vam je osnovni zaplet ove mini serije koja je dostupna na Disney+ (via FX via Hulu).
Doktor Alan zna da mu život “visi na koncu” i da svakog momenta Sam može da odluči da je terapija neuspešna i da je se tj. da ga se zauvek reši. Vezan lancem za krevet u sobi u prizemlju na nekoj, očigledno izolovanoj, lokaciji Alan očajnički pokušava da smisli plan kojim bi uspeo da se izvuče iz ove fatalne situacije…
Za to vreme, Sam, uprkos “terapiji”, ne uspeva da u potpunosti savlada svoj poriv za ubijanjem…a vreme prolazi…i ističe….
Ovako prepričano sasvim moguće da će vam se učiniti veoma uzbudljivim i napetim ali ako vam kažem da ova serija ima deset epizoda i da je suštinski u pitanju duo drama (koja se svojim svedenim konceptom savršeno uklapa u restriktivna kovid pravila koja su do nedavno vladala u Holivudu) koja kao centralnu temu postavlja odnos očeva i sinova.
Takođe, “The Patient” se (i previše) fokusira na jevrejsko poreklo Straussa i kako je to uticalo na razdor u njegovoj porodici preko ortodoksnih i liberalnih oblika judaizma (pa sve do Aušvica koji ovde služi kao pojašnjenje za neke, možda ne baš zdravorazumske, postupke doktora)
Mislim, stvarno sam veoma malo znao o ove dva pravca u judaizmu i mada je to interesantno “naučiti” svakako nisam očekivao niti mislim da je trebalo tom segmentu posvetiti toliko puno vremena u ovoj seriji.
Ali dobro…trebalo je sa nečim popuniti 10 epizoda.
I Carell i Gleeson su veoma dobri, dijalozi su najčešće interesantni i “pravo u metu” ali ova priča jednostavno ne opravdava da bude razvučena u 10 epizoda.
Plus, sama završnica, mada donosi jedno od praktično dva moguća razrešenja, nije upečatljiva onoliko koliko bi morala biti nakon svega…
Na skali od (1-5) ocena: 3
recenzija: DeHičkok
