Starija publika se možda seća starog Fleča sa Čevi Čejsom.
Ono što nisam imao pojma (između ostalih milijardu stvari o kojima nemam pojma) jeste da je Fleč u stvari književni lik stvoren iz mašte Gregory Mcdonalda koji je napisao ukupno devet/jedanaest (kako ko računa) romana sa Flečom kao glavnim junakom.
“Confess, Fletch” je drugi roman u serijalu i prvi u kome naslovnu ulogu, umesto Čevi Čejsa, glumi Jon Hamm. Pošto sam film iz 1985 možda poslednji put pogledao ’95 nemam nameru da upoređujem ove dve glumačke interpretacije. Ali…samo da se zna…Hamm briljira u ovom filmu.
Priča počinje u Bostonu u noći kada, u iznajmljenoj kući u kojoj je odseo, Fleč pronalazi mrtvu nepoznatu devojku. Prvo što će uraditi jeste da pozove policiju a potom, kao druga stvar po redu, da izuje cipele i svojim stopalima omogući “da dišu”.
Saznajemo da je Fleč (inače po profesiji bivši istraživački novinar) stigao u Boston pravo iz Italije gde je bio angažovan od jednog multimilionera (grof De Grasi) da pronađe njegovu ukradenu kolekciju dragocenih slika (među kojima su radovi i Pikasa). U međuvremenu je i njegov poslodavac (grof De Grasi) kidnapovan a otmičari umesto para upravo traže tu Piskasovu sliku…
Znam da zvuči možda komplikovano ali ne brinite…u scenariju koji su pisali Zev Borow i Greg Mottola (Mottola Superbad (2007) je i režiser) sve nam je predstavljeno prlično elegantno i jasno. A ovo je tek početak priče.
Hamm je šarmantan, dijalozi inteligentni i često duhoviti, misterija možda i nije previše zapetljana ali za ovakve filmove i ne treba da bude…
Naravno nije ovo sad besprekoran i super film koji će se izučavati u filmskim školama i prepričavati po hodnicima ali neki put stvarno godi da pogledate jedan nepretenciozan, suštinski mali, film koji će vam omogućiti devedesetak minuta fine zabave.
Šteta što ih nema više…
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-
