O Damien Chazelle-u sam već dovoljno pisao u tekstovima o Whiplash aka Ritam ludila (2014) i First Man aka Prvi čovek na mesecu (2018) te, ako vas zanima karijera ovog još uvek relativno mladog autora, bacite se na čitanje…
Radnja “Vavilona” je smeštena u doba kada je zvučni film gotovo u potpunosti promenio holivudsku filmsku industriju (plus je uništio mnoge karijere velikih zvezda nemog filma) i prati sudbine dvoje+jedan (plus jedan) likova koji su, na različite načine, povezani sa “fabrikom snova”.
[imdb]tt10640346[/imdb]
Mladi Manny (Diego Calva) je Meksikanac koji ima veliku želju da se bavi filmom na bilo koji način. Nellie LaRoy (Margot Robbie) je, kako nam odmah kaže, zvezda koju samo neko treba da otkrije a Bred Pitt glumi Jack Conrada koji je te 1926 godine (kada započinje priča) jedan od najpopularnijih glumaca Holivuda.
Tu su je i Sidney Palmer, crnac (što mu je u filmu, nažalost, gotovo i jedina karakterna “svrha”), džez trubač.
Plus gomila drugih likova i sudbina (koje pak glume neki poznati i manje poznati glumci) koje će nas zapljusnuti u ovom trosatnom spektaklu.
I kad već upotrebljavam reč zapljusnuti ono što će nas u prvim minutima gotovo i bukvalno zapljusnuti (pravo u kameru) jeste praženjenje, pravo iz debelog creva, fecesa/fekalita/izmeta jednog ogromnog slona.
Taj slon, zajedno sa Manny-em stiže na raskošnu, raskalašnu i razuzdanu zabavu na imanju Don Wallacha, vlasnika (za ovaj film izmišljenog) filmskog studija Kinoscope.
Te zabave prepune poroka (od droga, orgija do “zlatnih tuševa”) su stvar prestiža na kojima samo odabrana (holivudska) elita, zajedno sa starletama, zabavljačima i poslugom, može prisustvovati.
Tamo će Manny prvi put upoznati Nellie (i zaljubiti se u nju na prvi pogled). Na toj zabavi, koja u filmu sigurno traje dobrih 20ak minuta, upoznaćemo i Jacka ali i mnoge druge likove koji će biti značajni u daljoj priči…
A ta priča, ako već nisam napomenuo, traje preko tri sata…
Veoma je nezahvalno analizirati ovaj film a ne pričati o nekim detaljima koji nisu spojleri ali bi njihovim pominjanjem i ovaj tekst postao predugačak kao što je i sam “Vavilon” kome je to i osnovna mana.
Iz nekog meni sasvim nepoznatog razloga zvanična kritika ne da nije lepo prihvatila ovaj, svakako najambiciozniji, Chazelle-ov rad već ga je pošteno “sahranila” ističući da je haotičan, frenetičan, iscrpljujući i kako jedan kaže “lascivan, prepun glupih senzacija, samodovoljnosti i namernog ingnorisanja istorijskih fakti”.
Svašta…
Mislim, mogu da razumem današnju “navikli na prosek-o” publiku koja ne želi da gleda ovako nešto tri sata (i zbog čega je ovaj film doživeo totalni debakl na blagajnama) ali kritika… svakakva (slonovska) sranja gledate a neka od njih i stavljate na pijedestal “vrhunske umetnosti” a kada čovek, u okviru velikog mejdžorsa kao što je Paramount, “iskamči” 80ak miliona dolara za budžet i napravi upravo onakav film kakav je želeo (Chazzel je i ovde pisao scenario) i to sa velikim glumačkim zvezdama (koje je btw. upravo današnji “marvel” Holivud praktično istrebio kao pojam jer više deca ne idu da gledaju novi film Švarcenegera ili Harisona Forda već idu da gledaju novog Spajdermena, King Konga,Avatara… ) i u trenutku kada se ovakvi filmovi “za odrasle” više praktično ne snimaju u Holivudu vi mu zabijate nož u leđa…
Jeste Chazzel, grešna mu duša, napravio slabiji film od svojih prethodnih i jeste Chazzel, otpala mu noga…na stolici, preterao sa dužinom i sigurno sa omažima nekim drugim, mnogo boljim filmovima (od “Pevanja na kiši” do napr. “Bioskopa Paradizo”) sam sebe priterao u ćošak kod “opakih” kritičara ali ovo je i dalje jedan fascinatan film.
Poneki put urnebesno smešan, neki put maksimalno patetičan i svakako, u zavisnosti od segmenta, često frenetičan ali nikako haotičan. Onaj ko nije uspeo da isprati i razume “šta je pisac hteo da kaže” mora da je zaspao u bioskopu…ne vidim neku drugu mogućnost.
Ja ću “Vavilonu” dati finu ocenu i uopšte se neću razmišljati da ga pogledam bar još jednom kada budem bio u prilici.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
